Pet tema koje bi mogle da obeleže EU u 2022. godini

Izbor između suverenista i proeveropskih liberala

U 2022 godini politička mapa Evrope mogla bi da se značajno promeni, nakon serije važnih izbora koji treba da se održe u više evropskih zemalja - od Francuske do Mađarske i Slovenije. Posebno bi parlamentarni izbori u Mađarskoj i predsednički u Francuskoj, zakazani za 3. i 10. april, mogli da odluče hoće li političko klatno u Evropi otići u desno u pravcu nacionalnih suverenista koje oličava premijer Orban, ili u pravcu proevropskih liberala koje simbolizuje predsednik Makron.

Polemika oko evropskog i nacionalnog identiteta koja je izbila zbog isticanja evropske zastave na Trijumfalnoj kapiji u Parizu, nagovestila je u kom pravcu bi mogla da ide izborna kampanja - i to ne samo u Francuskoj

Iako više mahom ne zagovaraju napuštanje EU, desni evroskeptici, od Poljske do Italije, odluke Brisela sve češće predstavljaju kao pretnju nacionalnim interesima, zalažući se za primat nacionalnog prava u odnosu na evropsko. U takvoj viziji stvari, EU se svodi na veliko zajedničko tržiste koje donosi ekonomske koristi, ali nema vrednosni sadržaj, ni (bitan) geopolitički uticaj.

Nasuprot tome su planovi za "federalizaciju" EU, izgradnju "evropskog suvereniteta" i reformu načina odlučivanja, koje najglasnije zagovara francuski predsednik, ali u čemu mu se pridružila i nova vlada Nemacke.

Poraz predsednika Makrona bio bi udarac za dalje produbljivanje evropskih integracija, bez obzira da li će ga u Jelisejskog palati zameniti kandidatkinja desnog centra Valeri Pekres, ili kandidati kranje desnice Marin Le Pen i Erik Zemur.

S druge strane, eventualna pobeda udružene opozicije protiv premijera Viktora Orbana, 3. aprila u Mađarskoj, što po prvi put posle dužeg vremena ne deluje kao nemoguća opcija -oslabila bi tabor suverenista unutar Evrope, a posebno vlade u Varšavi, koju izbori čekaju naredne godine.

Vladavina prava

Sukob "suverenista" i "pro-evropljana" u tesnoj je vezi sa vladavinom prava, drugom ključnom temom za ovu godinu, u kojoj bi Brisel, osnažen tvrđim stavom nemačke vlade u ovoj oblasti, mogao odlučnije da nastupi u tekučem sporu sa Budimpeštom i Varšavom.

Evropska komisija i većina zemalja članica smatraju da je vlada Poljske serijom mera narušila princip nezavisnosti pravosuđa i stavila sudove pod političku kontrolu. Najnovija epizoda u ovom sporu upravo je u toku: Evropska komisija zapretila je obustavom isplata Poljskoj iz evropskog budžeta, kako bi nadoknadila 100 miliona eura neplaćenih finansijskih kazni, nametnutih Varšavi zbog kršenja vladavine prava.

I vlada premijera Orbana suočena je sa optužbama za monopol nad sudovima i medijima u zemlji, kršenja prava LGBT zajednice i zloupotrebu evropskih fondova.

Na izbore u ovoj godini idu i građani Slovenije. Protiv Ljubljane doduše nije pokrenuta formalna procedura zbog kršenja vladavine prava, ali je i vlada premijera Janeza Janše bila meta kritika zbog pritisaka na medije i problema u imenovanju tužioca u okviru novoformirane kancelarije Evropskog javnog tužioca

Ekonomski model za post-Kovid Evropu

2022 mogla bi da bude i godina kraja pandemije Kovida 19 - bar je tako to oprezno nagovestila Svetska zdravstvena organizacija - pod uslovom da stvari idu u dobrom pravcu. Dobar pravac , izmedju ostalog, znači napredak vakcinacije, u Evropi i globalno, ali i potvrdu da omikron tip virusa zaista (uglavnom) ne uzrokuje teže oblike bolesti. Pretpostavka je da bi u tom slucčju, kao što to već predlaže španski premijer Sančez, korona bila tretirana kao "obični" sezonski grip, a ne kao pandemija.

Da li omikron nagoveštava kraj pandemije još nije sasvim jasno, ali je sve izvesnije da je Evropa u potrazi za novim eknomskim modelom za vreme posle Kovida.

Samit EU u martu koji je sazvala Francuska biće posvećen izmeni postojećih ograničenja javnog duga i deficita, u ime većeg javnog ulaganja i širih mogućnosti zajedničkog zaduživanja na evropskom nivou.

Mnogi smatraju da su sadašnja, takozvana Mastrihtska pravila, koja propisuju maksimalni deficit od 3% i maksimalni javni dug u visini od 60% BDP-a, uveliko prevaziđena, i da je veća javna potrošnja, makar to značilo uvećanje duga, jedini izlaz iz ekonomske stagnacije.

Debata o ovoj temi u EU nikad nije laka, ali iz tradicionalno skeptičnih i "štedljivih" zemalja poput Nemačke i Holandije sada stižu drugačiji signali.

Evropska odbrana

U geopolitičkom sendviču između SAD, Rusije I Kine, EU će pokušati da izgradi sopstveni odbrambeni kapacitet, uključujući i zajedničke vojne snage. Dogovor o tome je jedan od ciljeva i planiranih rezultata francuskog predsedavanja.

Pored zajedničkih nabavki za odbranu na EU nivou, cilj je da se uspostavi kapacitet EU za brzo raspoređivanje do 5.000 vojnika. Ove snage bi mogle da budu model za formiranje ambiciozniih borbenih jedinica u budućnosti. Haotično povlačenje iz Afganistana proslog leta, ali i tekuća kriza na granici Ukrajine I Rusije, za mnoge lidere je neprijatni podsetnik na na ograničenja EU u oblasti odbrane.

S druge strane, istočnoevropske i baltičke zemlje skeptične su prema inicijativama koje bi ugrozile njihovo savezništvo sa SAD u okviru NATO

Proširenje na Zapadni Balkan

Proširenje na Zapadni Balkan zapravo ni ovog puta možda nece biti ključna tema, ali definitivno ostaje na agendi, uz čak dva samita na najvišem nivou, za vreme francuskog i češkog predsedavanja.

Doduše, sve učestaliji samiti EU- Zapadni Balkan poslednjih godina ne samo da nisu bili garancija konkretnog napretka regiona ka članstvu, već su često samo doprinosili da razlike između zemalja članica o ovom pitanu budu još vidljivije.

Ni sada nema garancija da će u 2022 stvari stajati iole drugačije. Ipak u Francuskoj, kao i kod samog predsednika Makrona, primetna je drugačija retorika, koja često preuzima argumente iz arsenala zagovornika proširenja na Zapadni Balkan. Makron je na početku Francuskog predsedavanja rekao da je Balkan u srcu Evrope, a ne u njenom susedstvu i da je potrebno razjasniti evropsku perspektivu regiona.

Ali u očekivanju jasnije politike prema članstvu Žapadnog Balkana, lista otvorenih pitanja sve je duža.

Bosna i Hercegovina prolazi kroz najtežu krizu od kraja rata. Dijalog Beograda i Prištine ponovo je u zastoju, uz povremene tenzije na terenu.

Albanija i Severna Makedonija se nadaju, ali nemaju garancije da ce ove godine konačno započeti pregovore o članstvu.

Posle dužeg zastoja, Srbija je naprila korak ka članstvu prošlog decembra, uz pitanje kojim tempom može da nastavi taj put posle referenuma o ustavnim promenama i izbora u aprilu.