Talibani u Kabulu, Bajden u Beloj kući, odlazak Merkelove, novi soj virusa – događaji koji su 2021. menjali svet

U 2021. godini pandemija koronavirusa je ostala kao globalna pošast. Sa svetske političke scene otišli su Donald Tramp, Angela Merkel i Benjamin Netanjahu, a došli Džozef Bajden, Olaf Šolc i Naftali Benet. Godina je počela nemirima u američkom Kapitolu, a nastavljena napetostima u Evropi, talibanskim osvajanjem Avganistana, a potom migrantskom i energetskom krizom.

Tалибани у Кабулу, Бајден у Белој кући, одлазак Меркелове, нови сој вируса – догађаји који су 2021. мењали свет

Godinu za nama, u svetu je obeležila pandemija koronavirusa – stroge mere, karantin, policijski čas, fizička distanca, zatvorene granice, kovid propusnice…

Uz delta soj, pojavio se i omikron – mutirani soj koronavirusa. Vakcine nisu stigle do najsiromašnijih zemalja sveta, mada je ponegde već počela vakcinacija i četvrtom dozom.

Nova ograničenja i mere, uz obaveznu vakcinaciju određenih kategorija stanovništva, izazivali su proteste.

Talibani preuzeli vlast u Avganistanu

Avganistanski ekstremisti preuzeli su vlast u Kabulu u avgustu. Američke i NATO snage, otišle su posle 20 godina.

Talibani tvrde da su se promenili ali je, uprkos obećanjima, pad Kabula izazvao paniku stanovnika. Hiljade ljudi očajnički je pokušavalo da pobegne iz zemlje opsedajući međunarodni aerodrom. Talibani su proglasili Islamski Emirat Avganistan.

Džo Bajden 46. predsednik SAD

Demokrata Džozef Bajden je 20. januara postao 46. američki predsednik. Inauguraciji su prethodili nemiri koji su kulminirali upadom Trampovih pristalica u Kongres. Čim je stupio na dužnost, Bajden je potpisao brojne ukaze da bi poništio neke od Trampovih odluka.

"Ne postoji ništa čime biste zaplašili Amerikance i omeli ih u nečemu što oni žele, za šta su glasali", istakao je tada Bajden.

Amerika je ponovo pristupila Pariskom sporazumu o klimi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Počele su reforme u pravosuđu i imigrantskim zakonima. Varnice na relaciji Amerika–Kina i Amerika–Rusija još traju.

"Semafor koalicija" posle Angele Merkel

Odlazak nemačke kancelarke Angele Merkel, označio je kraj jedne ere. Šesnaestogodišnju vladavinu obeležile su globalne krize – finansijska, dužnička, migrantska i pandemija.

Posle parlamentarnih izbora 26. septembra novu vladu je formirala Socijaldemokratska partija Nemačke sa liberalima i Zelenima. "Semafor koaliciju" predvodi Olaf Šolc.

"Preuzmite ovu zgradu i uradite najbolji mogući posao za dobro naše zemlje. To je moja želja i želim vam svu sreću u tome", poručila je Merkelova Šolcu.

Netanjahu izgubio vlast za jedan glas

U junu ove godine okončana je još jedna era – u Izraelu. Posle 12 godina premijer Benjamin Netanjahu izgubio je vlast sa razlikom od samo jednog glasa: 60 prema 59.

Parlament je izabrao koalicionu vladu predvođenu desničarem Naftalijem Benetom. Dok je bio premijer, BDP je porastao 50 odsto a izvoz je dupliran. Normalizovao je odnose sa četiri arapske zemlje…

Sada Netanjahuu predstoji sudski proces za prevaru, zloupotrebu položaja i primanje mita. Bivši premijer poriče te tvrdnje i najavljuje da će se vratiti brže nego što se očekuje.

Strah od ruskog napada na Ukrajinu

Zabrinutost SAD, NATO-a i Evropske unije izazvale su ruske vojne vežbe blizu ukrajinske granice. To je bilo sredinom godine, a sada rastu napetost i strah od mogućeg ruskog napada na Ukrajinu.

Moskva je nekoliko puta demantovala da postojetakve namere. Putin je 7. decembra, na video-sastanku sa Bajdenom, zatražio bezbednosne garancije i uveravanja da NATO neće nastaviti da se širi na istok.

"Gurnuli su nas do takve linije da nemamo gde da se pomerimo. Ponoviću, ako se budu instalirali projektili u Ukrajini, rakete bi mogle stići do Moskve za četiri do pet minuta. Kuda mi onda da odemo", upitao je zabrinuti Vladimir Putin.

Ruski predsednik smatra da je Amerika imala glavnu ulogu u rušenju proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. godine, a sada šalje naoružanje i obučava ukrajinsku vojsku.

Migranti na granicama Evropske unije

Evropska unija se na spoljnim granicama, u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji, suočila sa prilivom migranata koji stižu preko Belorusije.

Unija je optužila predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da je izazvao krizu podsticanjem migranata da dođu u zemlju, a zatim su usmeravani na granicu sa Unijom.

Brisel kaže da je to Lukašenkov odgovor na sankcije Belorusiji. Sa talasom migranta suočila se i Poljska, koja je razmestila oko 900 vojnika na granicu sa tom zemljom. Situacija se smirila organizovanim povratkom migranata u zemlje porekla.

Naglo poskupljenje gasa i struje u Evropi

Usled globalne krize, pojavila se i energetska kriza. Naglo poskupljuju struja i gas u Evropi, čak i trostruko.

Na rasplamsavanje krize uticali su "pojačan rad gasnih centrala za proizvodnju struje jer nije bilo vetra", ali i geopolitičke napetosti Zapada i Rusije.

Na kraju godine, situacija je još teža, a mnogima preti i privredni kolaps.