Izbori u Libiji, nemoguća misija

Osam dana pred ambiciozno zamišljeno glasanje za predsednika Libije, jedan od članova izborne komisije, Abu Bakr Marada rekao je televiziji Al Džazira da "održavanje izbora nije moguće".

Šef izborne komisije Imad el Sajeh je pak, posle sastanka sa američkim ambasadorom Ričardom Norlandom, rekao da je "ubeđen da je Libija u stanju da održi fer izbore".

Naoružani pripadnici milicije Al Salmud blokirali su centar Tripolija nekoliko sati pošto je smenjen Abdulbašit Marvan, koji je godinama bio na čelu oružanih snaga stacioniranih u Tripoliju. Do četvrtka uveče, snage ministarstva unutrašnjih poslova preuzele su kontrolu nad centrom prestonice Libije.

Marvan, kako navode libijski mediji, ima podršku nekoliko prilično moćnih i uticajnih oružanih grupa u okolini prestonice, čije bi pozicije mogle biti ozbiljno uzdrmane ishodom predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Vojni zvaničnici su pak pokušali sa spuste tenzije navodeći da su jedinice koje su opkolile sedište šefa vlade i predsedničkog veća ionako zadužene za obezbeđenje tih objekata, ali nije odgovorio na pitanje zbog čega su Dbeiba i Al Menfi evakuisani.

Takođe, nije odgovorio ni na pitanje kakva je prošle noći bila uloga Salaha Badija, koji je organizovao puč 2014. godine, nezadovoljan rezultatima koje su njegovi islamisti postigli na izborima.

Salah Badi je, istovremeno, oštro napao novopristiglu izaslanicu šefa Ujedinjenih nacija, Stefani Vilijamson, nazivajući je "kriminalcem" pošto se u Mirurati sastala sa lokalnim vojnim liderima i predstavnicima vlasti.

Komandant milicije Al Salmud je od 2018. godine na "crnoj listi" Ujedinjenih nacija zbog serije napada u kojima su stradali brojni civili.

Izborni planovi B, C, D...

Defile vojnih vozila u Tripoliju tek je deo problema s kojima se suočava izborna komisija, koja ni deset dana pred najavljeno glasanje nije objavila konačnu listu predsedničkih kandidata, pošto je praktično nemoguće rešiti sva preostala pravna pitanja.

Gotovo je izvesno da Libijci 24. decembra neće izaći na birališta, ali ostaje nepoznanica na koji će se način međunarodna zajednica iskobeljati iz političke krize nastale preambiciozno zamišljenim planom za održavanje izbora.

Libijski mediji tvrde da je, uz američku podršku, već načinjen novi plan, prema kojem bi o održavanju predsedničkih izbora trebalo da se izjasni novi parlament, posle izbora zakazanih za februar.

Ipak, ni održavanje parlamentarnih izbora nije izvesno, jer se za novi saziv prijavilo bezmalo 3.500 kandidata, pa predstavnici izborne komisije tvrde da do izlaska na glasanje neće biti poguće potvrditi sve kandidature.

Prema prvobitnom planu, sve provere liste kandidata za parlamentarne izbore trebalo je da budu okončane do 7. decembra, nakon čega bi usledile eventualne žalbe.

Nedugo nakon američkog plana za rešavanje izborne krize, pojavio se i alternativni lokalni plan, prema kojem bi predsednički i parlamentarni izbori morali da budu održani u razmaku od dva meseca.

Izborna komisija je, u međuvremenu, predala vlastima izveštaj o svim mogućim preprekama sa kojima se suočavaju prilikom organizovanja glasanja, tražeći niz amandmana na izborne zakone i rešavanje problema žalbenih veća. Lokalni mediji smatraju da ti problemi ne mogu da budu rešeni pre februara.

Istovremeno, malo je verovatno da će parlament uskoro doneti bilo kakvu odluku vezanu za sudbinu predsedničkih izbora, jer se predsedavajući Favzi el Nuvari nalazi u poseti Turskoj.

Iako veliki broj posmatrača čvrsto zastupa stav da je održavanje izbora u okolnostima koje vladaju u Libiji praktično nemoguće, prelazna vlada već danima pokušava da smanji tenzije, tvrdeći da će glasanje biti održano prema planu.

Suštinski, prilično razjedinjena međunarodna zajednica je svesna činjenice da nema lakog rešenja krize koja je nastala posle ubistva Muamera Gadafija, pa mogućeg saveznika u procesu stabilizacije Libije traži u budućem pobedniku predsedničkih izbora.

Problem, naravno, predstavlja činjenica da su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani "feldmaršal" Kalifa Haftar, Dbeiba – premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.