Da li svet mora da bira između ekologije i energenata

Na duže staze insistira se na prelasku na obnovljive izvore energije. Istovremeno, Australija je spremna da do 2030. drastično smanji emisiju štetnih gasova, ali neće da se obavežu na to međunarodnih sporazumom.

Australija, visokozavisna od uglja, najavila je da će postići nultu emisiju štetnih gasova – kroz tehnološki razvoj i vladina ulaganja od 20 milijardi australijskih dolara. Jedan od najvećih izvoznika fosilnih goriva, već je smanjila štetne emisije za više od petine u odnosu na 2005 godinu.

Usvajanje cilja nulte emisije ublažiće kritike na račun te zemlje, zbog ranijeg oklevanja da sledi primere Velike Britanije i SAD koje su se obavezale na veća smanjenja emisija.

''Cilj je da Australija postigne karbonsku neutralnost i ima nultu emisiju štetnih gasova do 2050. ali se taj cilj neće propisati zakonom, već će se oslanjati na potrošače i firme, koji podstiču smanjenje štetnih emisija. Mi ćemo ispuniti i nadmašiti to smanjenje emisije", rekao je australijski premijer Skot Morison.

Nacionalni planovi razvijenih zemalja za smanjenje emisije ugljen dioksida daleko su podbacili u poređenju sa onim što je svetu potrebno, da bi se izbegle katastrofalne klimatske promene, upozorio je generalni sekretar UN, uoči međunarodne konferencije u Glazgovu.

''Sat otkucava, jer smo na putu da doživimo katastrofalni rast zagrevanja planete za 2,7 stepeni Celzijusa. Budućnost čovečanstva zavisi od toga da li ćemo moći rast globalne temperature da zadržimo na 1,5 stepeni Celzijusa do 2030. Potpisnice Pariskog klimatskog sporazuma do sada su omanule u ostvarenju tog cilja", naglasio je generalni sekretar UN Antonio Guteres.

Klimatski samit u Glazgovu smatra se ključnim za stavljanje klimatskih promena pod kontrolu.