Usavršavanje udarne moći – šlag na nuklearnoj torti Severne Koreje

Državni mediji Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) preneli su saopštenje armije da je najnoviji raketeni test, ovog puta projektila ispaljenog s podmornice, uspeo, te da je reč o novoj unapređenoj raketi, koja ne samo da se ispaljuje iz utrobe mora, već može i da menja putanju leta, što je čini teško uhvatljivom.

U Južnoj Koreji i Japanu vojni komentatori pokušavaju da sačuvaju pribranost i umire javnost tvrdeći da mada je takvu raketu skoro nemoguće uspešno pratiti i oboriti nakon lansiranja, DNRK nema više od dve podmornice koje bi je mogle poneti, kao i da su ta plovila stara, malog radijusa i bučna, te da ih u tom smislu nije previše teško otkriti i držati pod nadzorom.

Američki stručnjaci smatraju da je prikazana raketa, koja je preletela oko 600 kilometara pre nego što je pala u more, s obzirom na vidno manje dimenzije od prethodnog podmorničkog projektila koji je Pjongjang testirao, verovatno konstruisana s ciljem da omogući podmornicama da nose veći broj istih sredstava.

Inače, Severna Koreja je izvršila prvo lansiranje rakete s podmornice još 2016. godine, što je vrlo bitna vojna sposobnost koja otežava posao eventualnom neprijatelju budući da pruža mogućnost boljeg prikrivanja ubojitog oružja i njegovu veću mobilnost.

Južnokorejski vojni stručnjaci, međutim, bacili su sumnju na tu probu tvrđenjem da teški balistički projektil "Pukguksong-1" nije pošao put neba iz podmornice već s nepokretne podvodne platforme napravljene specijalno u svrhu testiranja.

Možda će Južnokorejanci, koji su i sami upravo prošlog meseca uspešno završili razvoj sopstvenog podmorničkog projektila, sada, pet godina nakon prve mornaričke raketne probe Pjongjanga, ozbiljnije shvatiti sposobnost Severa da tuče neprijatelja na velike razdaljine iz dubine mora.

Zavidni raketni arsenal

I bez toga, u Seulu ima puno razloga za glavobolju. Naime, u septembru Pjongjang je testirao još dva druga, nova projektila.

Severnokorejska Centralna novinska agencija (KCNA) je tada javila, a vojni analitičari Južne Koreje u javnim nastupima potvrdili, da je komunistička armija isprobala hipersoničnu raketu.

Taj tip projektila leti brzinom od oko pet maha, odnosno, grabi kroz prostor pet puta brže nego zvučni talasi, što znači da je vrlo težak za praćenje, da ostavlja izuzetno malo vremena za reakciju, te da je noćna mora kada je u pitanju pokušaj da se presretne.

Iznenađeni stručnjaci iz Južne Koreje izrazili su zabrinutost da, sudeći po izgledu, taj novi severnokorejski projektil, na severu označen kao "Hvasong-8", nosi bojevu glavu koja može da se, nalik jedrilici, odvoji od tela rakete i potom krstari, odnosno, menja putanju, što bi onda definitivno značilo da ga je nemoguće zaustaviti.

To znači da postoji realna verovatnoća da "Hvasong-8" nije prosto balistički projektil koji se kreće ogromnim brzinama i čija se putanja može izračunati na osnovu ugla i smera lansiranja i brzine, već (nepredvidiva) hipersonična krstareća raketa.

Treba naglasiti da u ovom trenutku samo Rusija i Kina imaju u naoružanju hipersonične rakete, dok ih SAD još uvek razvijaju.

Mediji u Južnoj Koreji citirali su domaće vojne stručnjake koji su ustvrdili da je najverovatnije reč o početnoj fazi ispitivanja hipersonične rakete u Severnoj Koreji.

"Šlag na nuklearnoj torti"

To, ipak, ne umanjuje brigu među južnokorejskim, japanskim i američkim vojnim planerima i političarima, pogotovu stoga što je Sever desetak dana ranije prikazao i novu krstareću raketu konvencionalne brzine, nalik američkom "Tomahavku", za koju su mediji u Pjongjangu ustvrdili da ima domet od 1.500 kilometara i koja može da nosi nuklearnu bombu.

S klasičnom bojevom glavom, ona je bitan adut i u slučaju eventualnog konvencionalnog rata, u kojem južni sused ima veliku prednost pošto poseduje znatno modernije i preciznije naoružanje u svim rodovima vojske, jer je pretnja po aerodrome, skladišta oružja i komandne centre.

Rakete lansirane s voza i podmornice, odnosno, rad na hipersoničnim i krstarećim projektilima sugerišu da je Pjongjang ušao u poodmaklu fazu razvoja raketnog programa u kojem povećava mobilnost, raznovrsnost i neuhvatljivost svojih raketnih snaga, odnosno, usavršava ubojitost svojih i inače vrlo impresivnih sredstava.

To je fino podešavanje već postojećeg fantastičnog arsenala ili, metaforično rečeno, šlag na nuklearnoj torti, jer ta jednopartijska država od oko 25 i po miliona stanovnika na Dalekom istoku od ranije poseduje zavidan spektar balističkih raketa najrazličitijih dometa, među kojima i one interkontinentalne dugog dometa, koje, smatra se, lete i do 11, odnosno 13 hiljada kilometara, te mogu da dosegnu i istočnu obalu SAD, noseći nuklearne bojeve glave.

Nuklearne bombe, uključujući tu i izuzetno razornu hidrogensku, posađene na moćne rakete različitih dometa koje mogu da u celini pokriju teritorije mogućih protivnika su najveća karta za odvraćanje koju poseduje zemlja s naslednom dinastijom vladara iz porodice Kim u borbi za opstanak u svom sučeljavanju sa vojno i ekonomski najmoćnijom državom planete (SAD), desetom ekonomijom sveta koja ima duplo veću populaciju (Južna Koreja) i trećom ekonomskom silom na zemaljskoj kugli sa pet puta brojnijim stanovništvom (Japan).

Testovi iz poslednja dva meseca ukazuju na to da će jačanje raketno-nuklearnog potencijala Severne Koreje ići u smeru daljeg povećanja preciznosti i dometa interkontinentalnih balističkih projektila, izrade projektila na čvrsto gorivo (za koje nije potrebna duga priprema za ispaljivanje), usavršavanja raketa koje se lansiraju sa podmornica i, uopšte, unapređivanje krstarećih i hipersoničnih raketa.

Zapanjujuća vojna moć države pod večnim međunarodnim sankcijama

Razvoj nuklearnog oružja, balističkih i krstarećih projektila, te hipersoničnih raketa zahteva ogromne svote novca, a Pjongjang je u protekle dve i po decenije, oslanjajući se u početku na kopiranje ruske balističke i pakistanske nuklearne tehnologije, sve pomenuto ostvario uprkos decenijama međunarodnih ekonomskih sankcija.

U za Severnu Koreju relativno normalnim uslovima, što znači stroge, iscrpljujuće sankcije Zapada i njegovih saveznika ali relativno redovno poslovanje sa susedom Kinom, Pjongjang je prihodovao i po tri milijarde dolara godišnje od prodaje uglja, rude gvožđa i olova, te plodova mora.

Solidne sume u stranoj valuti u zemlju dospevaju od korejske nacionalne manjine koja živi u severoistočnoj Kini, neposredno uz granicu, kao i od radnika upućenih na rad u inostranstvu, uglavnom onih u Rusiji i Kini, koji, veruje se, izdvajaju bitan deo svojih primanja ostvarenih uglavnom na gradilištima u tim zemljama za potrebe državnog aparata u Pjongjangu.

Strane obaveštajne službe smatraju i da Severna Koreja do dela novca koji uliva u razvoj naoružanja dolazi hakingom - obijanjem elektronskih sefova banaka putem interneta i ucenjivanjem kompanija da uplate novac kako bi povratile kontrolu nad svojim kompjuterima, sajtovima i poslovnim sistemima.

Ekonomski, do velikog pogoršanja uslova u Severnoj Koreji doveo je nagli pad izvoza u Kinu, kada se najmnogoljudnija zemlja sveta 2017. (delimično) pridružila novom talasu međunarodnih sankcija protiv Pjongjanga zbog njegovog naoružavanja. Kovid kriza je produbila te probleme.

Kako god da se finansira njegov raketni i nuklearni program, Pjongjang je na dobrom putu da kompletira sve što se može imati u tim oblastima, ostvari najveći mogući efekat odvraćanja i stekne sigurnost da neće biti vojno napadnut iako je ekonomski i populaciono potpuno inferioran u odnosu na države od kojih se oseća ugroženim.