Island – prva evropska zemlja čiji parlament ima više žena nego muškaraca

Islandski parlament broji 63 sedišta, a nakon jučerašnjih parlamentarnih izbora, 33 (52 odsto) pripadaće poslanicama, pokazuju prve projekcije izbornih rezultata.

Nijedna evropska zemlja nema više od 50 odsto žena u poslaničkim klupama. Najbliža ravnopravnoj raspodeli je Švedska, gde ima 47 odsto poslanica. 

Prema podacima Interparlamentarne unije, u još samo tri zemlje u svetu u skupštini ima više žena nego muškaraca: u Ruandi 61 odsto, Kubi 53 odsto i Nikaragvi 51 odsto.

U Meksiku i Ujedinjenim Arapskim Emiratima jednaka je raspodela poslaničkih mesta među ženama i muškarcima. 

Za razliku od nekih drugih zemalja, na Islandu nije zakonom određeno koliki je najmanji procenat žena koji mora biti u skupštini.

Ova nordijska država je pionir kada je reč o ravnopravnosti polova i ženskim pravima. Još 1980. godine Island je dobio predsednicu, prvi u svetu.

Tokom prethodnih 12 godina Island je na vrhu liste koja rangira ravnopravnost polova, a koju sastavlja Svetski ekonomski forum.

Kada je reč o razultatima izbora, Gardijan ocenjuje da će Levo-zeleni pokret, aktuelne premijerke Katrin Jakobsdotir, teško zadržati većinu jer će imati manje mandata nego na prethodnim izborima 2017. godine.

Najsnažnija partija posle ovih izbora je Nezavisnost, nekadašnjeg premijera Bjarnija Benediktsona, koja je osvojila 16 poslaničkih mesta.

Duboko nepoverenje javnosti u političare zbog ponovljenih skandala poslalo je Islanđane na birališta pet puta od 2007. do 2017. Ovo je tek drugi put od 2008. da je jedna vlada uspela da okonča svoj četvorogodišnji mandat.

Aktuelna premijerka uživa veliku popularnost, pre svega zbog načina na koji je vodila zemlju kroz pandemiju. Island, koji broji 370.000 stanovnika, zabeležio je 33 smrtna slučaja.