Novi savez opkoljava Kinu – mornarica Australije "na steroidima", povratak Britanije na Pacifik

Premijeri Australije i Velike Britanije sa američkim predsednikom Džo Bajdenom objavili su juče projekat opremanja australijske mornarice podmornicama na nuklearni pogon, s ciljem da se pojača prisustvo i moć zapadnih vojnih efektiva u Tihom i Indijskom okeanu, a naročito u Južnom kineskom moru.

Država-kontinent, deo je vojnopolitičke savezničke osovine Vašington – Tokio – Kanbera – Nju Delhi, tzv. "kvadrilaterale", koja poslednjih godina redovno održava međudržavne konsultacije o načinima za suzbijanje kineskog političkog, ekonomskog i vojnog uticaja u tom vrlo prostranom i za svetsku pomorsku trgovinu suštinski važnom regionu.

Održava i vojne vežbe kojima je cilj, pre svega, odvraćanje Kine od eventualne invazije na Tajvan i onemogućavanje fizičke kontrole Pekinga nad Južnim kineskim morem, a onda i ometanje izlaska kineske mornarice na otvoreno more u Pacifiku.

Tom savezu, koji bukvalno opkoljava Kinu od krajnjeg severa do krajnjeg juga, nedavno se fizički pridružila i u Pacifiku, prilično zaboravljena Velika Britanija.

Ona ne samo da je pod vođstvom Vašingtona potpisala sporazum o razmeni vojne tehnologije sa dugogodišnjim američkim saveznikom Japanom, već njena vojna plovila sada redovno patroliraju vodama istočne Azije i pristaju u japanskim lukama.

London je upravo prošle nedelje uputio i borbenu grupu predvođenu svojim najvećim nosačem aviona "Kraljica Elizabeta" na kojem se "gnezdi" 40 letelica (uglavnom F-35) na zajedničke pomorske i letačke vežbe sa SAD, Japanom, Kanadom i Holandijom, u kojima su uz obale Tajvana i Japana uvežbavani zajedničko kretanje u formaciji, međusobna komunikacija, sletanje aviona i helikoptera na savezničke palube i zajednički rad na spasavanju.

Na insistiranje SAD, Velika Britanija se sada uključuje u vojni pritisak na Peking i u formi ustupanja složenih i skupih tehnologija za konstruisanje podmornica na nuklearni pogon, koje su moćno oružje.

Te podmornice su osetno brže i mogu da provedu mnogo više vremena pod vodom, te samim tim imaju značajno veći radijus kretanja od istih plovila sa konvencionalnim pogonom.

Australijska mornarica "na steroidima"

Reč je o projektu vrednom verovatno više od stotinu milijardi australijskih dolara, koji će uposliti hiljade radnika i u Australiji i Velikoj Britaniji i koji će kada se, osim izgradnje najmanje osam podmornica, uračuna i održavanje i snabdevanje delovima, trajati bukvalno decenijama. 

Australija na podstrek Vašingtona, u međuvremenu planira da se naoruža krstarećim raketama "Tomahavk", protivbrodskim projektilima, podvodnim dronovima, a u budućnosti i hipersoničnim raketama.

Vašington je suštinski zainteresovan za jačanje australijske vojne moći iz više razloga.

Jedan je, naravno, fizička blizina severne obale te države Južnom kineskom moru, gde Peking, koji polaže pravo na lavovski deo njegove akvatorije, već desetak godina gradi vojna uporišta kao što su poletno-sletne staze, pristaništa i komunikacione stanice, koja bi najmnogoljudnijoj zemlji planete mogla da posluže da po svom nahođenju preseca snabdevanje naftom, gasom i rudama Tajvanu, Južnoj Koreji i Japanu (koji su svi američki saveznici).

Takođe, uključivanjem australijske, britanske i drugih armija, Vašington olakšava sebi logistički vrlo zahtevan rad na patroliranju vodama jugoistočne i istočne Azije, te ostvaruje znatne ekonomske uštede u svom nastojanju da fizički i politički obuzda rast kineske moći i uticaja u tim regionima. 

Povratak Velike Britanije u Pacifik 

Postbregzitovskoj Britaniji premijera Borisa Džonsona, ozbiljno uzdrmanoj kovid krizom, problemima u trgovini sa Evropskom unijom, rastućim škotskim nacionalizmom i neizvesnošću u vezi sa statusom Severne Irske potrebni su veliki rezultati, najpre u ekonomiji i međunarodnoj razmeni, zbog čega ona vredno radi na potpisivanju ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama širom sveta, ali i, zašto ne, krupni vojno-politički poeni kojima će domaćoj i svetskoj javnosti staviti na znanje da uprkos nespretnom izlasku iz Unije i unutrašnjim centripetalnim silama koje rade na tome da je pocepaju, i dalje nije za potcenjivanje.

Ili, kako bi samosvesni i proračunati britanski političari rekli, da bi pokazali "da Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje ume da udara iznad svoje težine".

Dogovor o snabdevanju Australije podmornicama na nuklearni pogon, istovremeno je ogromni finansijski dobitak i (neočekivani) skok političkog i vojnog uticaja Britanije u južnom Pacifiku, i kao takav je melem na ranu Bregzita, pa, može se reći, i ostvarenje sna za kabinet premijera Džonsona.

Za Britaniju, reč je već o nečemu što počinje da liči na obnavljanje stare slave i moći – s istovremenim rastom vojnog prisustva u Australiji i istočnoj Aziji, uz već postojeće prisustvo u Atlantiku, Mediteranu i Indijskom okeanu, Velika Britanija ponovo počinje da liči na svetsku silu, iako je njena ekonomija mnogo manja, ne samo od američke, kineske, već i od japanske.

Ona je sada i u prilici da sa nešto više autoriteta daje izjave o zabrinutosti za kršenje ljudskih prava i sloboda u svojoj bivšoj koloniji Hongkongu, gde aktiviste koji se zalažu za nezavisnost tog grada od sedam i po miliona stanovnika vojni povratak Londona u istočnu Aziju sigurno raduje. 

Australijske podmornice "potopile" Francusku

Naravno, Ujedinjeno Kraljevstvo uprkos svojoj maloj ekonomskoj i vojnoj kilaži u poređenju sa Kinom, može da se pohvali da boksuje u teškoj kategoriji, upravo zahvaljujući svom velikom američkom bratu koji ga "šlepuje" pacifičkim prostranstvima.

Dakle, stvarno može biti lepo i korisno kad imate jakog saveznika. To, međutim, u Dauning stritu ne smeju da kažu glasno, jer odluka Vašingtona da Kanbera mora da bude mnogo vojno jača nije prošla bez posledica po druge (američke i britanske) saveznike.

Naime, da bi se napravilo mesta za britanske podmornice na nuklearni pogon odjednom je u korpu za smeće bačen monumentalni ugovor koji je Australija sklopila s Francuskom za kupovinu njenih 12 podmornica na klasičan, dizel-pogon. To je bio posao vredan oko 65 milijardi američkih dolara, koji je potpisan pre pet godina i u Zemlji galskih petlova, naravno, važio za "posao veka".

Upravo objavljeni džinovski ugovor, vredan desetine milijardi dolara, po kojem London treba da snabde Australiju podmornicama na nuklearni pogon kako bi se osposobila da projektuje vojnu moć u Južnom kineskom moru i drugde, razljutio je Peking i duboko razočarao Pariz, ali i nesumnjivo dodatno učvrstio obnovljeni vojnopolitički uticaj Velike Britanije u Južnom Pacifiku.

Zahvaljujući tom poslu, kao i redovnim patrolama i pomorskim vežbama koje je britanska mornarica nedavno otpočela duž obala Kine, London je, ni kriv ni dužan, zahvaljujući američkim interesima i vođstvu, ponovo postao relevantan vojni faktor u Pacifiku, u meri u kojoj to možda nije bio još od kraja Drugog svetskog rata, mada je imao uporište u Hongkongu do 1997. godine.

I mada će Francuzi biti (simbolično) obeštećeni zbog kršenja dogovora i moći da zadrže "par milijardi" koje su već uplaćene, oni su sigurno pretrpeli džinovski ekonomski gubitak, ali i nemalu štetu po ugled.

Njima je sada bolno jasno da će Vašington, kada u nečemu vidi svoj veliki interes, ostaviti na cedilu ne samo trećerazredne saveznike kao što su avganistanski kvislinzi, već i one koji pretenduju da budu među prvorazrednim – dok Boris Džonson sada može da ispija bokale piva u londonskim pabovima slaveći iznenadno bogaćenje i povratak na staze stare kolonijalne moći, Emanuelu Makronu ne preostaje ništa drugo nego da uz neku dobru francusku baladu tuguje o izneverenoj ljubavi, razmišljajući kako možda ipak treba oformiti tu zajedničku vojsku Evropske unije.

S druge strane, s obzirom na to da američki plan za opkoljavanje i pacifikaciju Kine s istoka i juga (pored daljeg vojnopolitičkog približavanja s Filipinima, Singapurom i Vijetnamom), uključuje i angažovanje francuskih i nemačkih brodova i vazduhoplova u kontroli Indijskog okeana, Južnog i Istočnog kineskog mora, rukovodstvu i narodu u drugoj najvećoj ekonomiji sveta ne bi se moglo zameriti ako im nova plovidba britanskih i drugih evropskih vojnih platformi pokraj njihove zemlje izgleda kao deža vi, odnosno, povratak u 19. i rani 20. vek – period kada su zapadne sile predvođene Britanijom i Japan, ne samo paradirale bojnim brodovima duž kineskih obala, već i komadale njenu teritoriju.