Dvadeset godina britanskog vojnog prisustva u Avganistanu – smrt, kraj i početak

Kada je u nedelju popodne 29. avgusta kročio na pistu vojne baze "Briz Norton" britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva u grofoviji Oksfordšajer, britanskog ambasadora u Avganistanu ser Lorija Bristoua dočekao je samo jedan kolega iz Forin ofisa - ser Filip Barton.

Samo nekoliko minuta kasnije na pistu su kročili i pripadnici šesnaeste brigade za napade iz vazduha, koji su obezbeđivali evakuaciju britanskih državljana i Avganistanaca, kojima je Ujedinjeno Kraljevstvo dozvolilo useljenje sa aerodroma u Kabulu.

Tako je bez govora i pompe okončano dvadesetogodišnje britansko vojno prisustvo u Avganistanu.

Tuga zbog nedovršene evakuacije

Od 14. avgusta, kada je britanska vojska počela evakuaciju, Avganistan je uz njenu pomoć napustilo oko 15.000 ljudi.

Trećina su britanski državljani, a ostali su Avganistanci, koji su radili za britansku vojsku, diplomatiju i druge agencije i organizacije, a za koje London veruje da bi ostankom u toj zemlji izložili sopstvene živote i živote članova svojih porodica velikom riziku od talibanske odmazde.

Među evakuisanima je i 2.200 dece od kojih se najmlađe rodilo u avionu na visini od 10.000 metara negde između Kabula i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Viceadmiral ser Ben Kej, koji je rukovodio ovom operacijom, ističe da bi "sa velikom nervozom" mogao da je nazove uspešnom sve dok se i poslednji saveznik ne nađe na britanskom tlu.

"Ovo uopšte nije trenutak za slavlje", poručuje ser Ben Kej, naglašavajući "sa tugom" misli na one, koji su ostali u Avganistanu.

On odaje priznanje iznurenim britanskim vojnicima, koji su proveli dve nedelje na aerodromu u Kabulu radeći skoro danonoćno.

U sličnom tonu priznanje im je odao i premijer Boris Džonson ukazavši da je reč o "ogromnom naporu da se zadatak izvrši u nemilosrdnom roku i pod iznurujućim okolnostima".

Džonson ističe da "Ujedinjeno Kraljevstvo nije želeo da napusti Avganistan na ovakav način" što je jasna aluzija na njegovu molbu Džozefu Bajdenu da produži rok za evakuaciju, koju je američki predsednik odbio.

Britanski premijer ipak ističe da dvadesetogodišnje britansko vojno prisustvo u Avganistanu "nije bilo uzaludno".

Lord Danat, koji je komandovao britanskim snagama u Avganistanu od 2006. do 2009. godine, rekao je jutarnjem programu Bi-Bi-Sija da bi trebalo da bude pokrenuta istraga "o nizu strateških grešaka", počinjenih tokom dve decenije, uključujući tu i samo povlačenje, koje je trebalo da "počne pre nekoliko meseci na miran i promišljen način".

Operacija "Topli doček"

Britanska vlada najavljuje početak operacije "Topli doček", koja bi trebalo da obuhvati naseljavanje ne samo 8.000 evakuisanih Avganistanaca, već i svih onih, koje je London nameravao, ali nije uspeo da povede.

Forin ofis insistira da će diplomatija učiniti sve da izvrši repatrijaciju svakog Avganistanca sa te liste.

Sličan program Britanija je uspostavila tokom građanskog rata u Siriji, te je na taj način udomljeno 20.000 sirijskih izbeglica između 2010. i 2014. godine, dakle pre početka izbegličke krize, koja je zahvatila čitavu Evropu.

Dve decenije u Avganistanu ubojitije od Foklandskog rata

Britanskoj vojno učešće u Avganistanu počelo je novembra 2001. godine - nepuna dva meseca pole napada na kule bliznakinje u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu za koje je odgovornost preuzela Al Kaida tada predvođena Osamom bin Ladenom.

Američke, britanske i snage avganistanske Severne alijanse zauzele su Kabul 13. novembra.

Iste godine 7. decembra pao je Kandahar - poslednje veliko uporište talibana, tadašnji britanski premijer Toni Bler proglasio je ratnu pobedu, a na čelo avganistanske vlade stao je nekadašnji portparol mudžahedina Hamid Karzai.

Tokom 2002. godine, britanske trupe dejstvovale su kao deo operacije NATO-a. Misija za oko 1.700 Britanaca bila je obezbeđivanje Kabula i okoline.

Četiri godine kasnije Britanci su premešteni u južnu avganistansku pokrajinu Helmand ozloglašenu po količini i žestini gerilskog oružanog otpora talibana.

U tamošnjoj pustinji izgrađen je kamp Bastion, koji je na vrhuncu zamaha britanskih vojnih operacija brojao čak 40.000 vojnog osoblja što je uporedivo sa brojem stanovnika Požarevca.

Kamp Bastion pružao je logističku i vojnu podršku sa oko 600 letova dnevno.

Širom Helmanda britanska vojska imala je 137 baza.

Najveću operaciju su izveli 2010. godine napadom na uporište talibana u središtu Helmanda.

Povlačenje Britanaca iz te pokrajine dogovoreno je na samitu NATO-a u Lisabonu 2014. godine kada je britanski premijer bio Dejvid Kameron.

Okončano je u oktobru 2014. godine kada je u kampu Bastion ostalo samo 450 britanskih vojnika kako bi obučavali avganistanske vojne snage, koje su preuzele tu bazu.

Britanska vojska ponovo je raspoređena na položaje već naredne godine pošto su talibani nakratko zauzeli Kunduz na severu zemlje, te je postojala bojazan da bi mogli da zauzmu i grad Sandžin u pokrajini Helmand.

Od tada su Britanci bili raspoređeni u Avganistanu samo u "savetodavnoj ulozi" avganistanske armije.

Ovaj konflikt odneo je više britanskih života nego rat u Iraku i Foklandski rat zajedno.

Poginulo je 456 britanskih vojnika. Najveći broj žrtava zabeležen je 2009. godine - njih 108.

U Avganistanu je služio i mlađi sin britanskog prestolonaslednika Hari Vindzor-Mauntbaten.