Dva novinara u trci da zamene Angelu Merkel

Iako su imali dovoljno vremena da se van očiju javnosti dogovore o zajedničkom kandidatu, Lašet i Zeder, koji su premijeri dve najmnogoljudnije nemačke pokrajine - Severne Rajne-Vestfalije i Bavarske - ušli su u otvorenu borbu oko kandidature.

Demohrišćanima kao da je bio malo to što im se, zbog korupcionaških afera, grešaka u upravljanju korona-krizom i spore vakcinacije, rejting srozao sa prošlogodišnjih oko 40 na aktuelnih oko 27 odsto, pa su se upustili u unutarstranačku bitku na najvišem nivou.

Pojedini analitičari ali i predstavnici konkurentskih stranaka podrugljivo poručuju da je za praćenje ovog dvoboja neophodno napraviti kokice kao da je u pitanju neki holivudski triler.

Lašet i Zeder, pak, obećavaju da pregovori oko kandidata neće trajati u nedogled već da će se završiti do kraja nedelje. Ne čudi zašto su baš taj rok odredili, budući da su Zeleni, koji u svim anketama po rejtingu dišu za vratom demohrišćanima, saopštili da će u ponedeljak saopštiti odluku ko će od dvoje kopredsedavajućih stranke – Analena Berbok i Robert Habek – biti njihov kandidat za kancelara.

Angela Merkel udubljena u svoje papire

A šta kaže Angela Merkel na sve to? Jedni su ubeđeni da je ona aminovala Lašetovu kandidaturu, a drugi da zapravo podržava Zedera. Ona se, pak, zvanično ne određuje kada je novinari pitaju da li se plaši da bi trka Lašeta i Zedera mogla da vodi do toga da CDU-CSU izgubi kancelarsku fotelju na septembarskim izborima.

"Ja sam želela, želim i ostaću van svega toga", kratko je rekla kancelarka, koja je u toku sastanka poslaničke grupe CDU-CSU, kako kažu izvori, četiri sata bila udubljena u svoje papire, ne uključujući se u raspravu.

Kako saznaje berlinski dnevnik Velt, zbog sastanka vrha demohrišćanskog bloka, koji je zakazan za nedelju, ona je pomerila svoj već zakazani termin za primanje "Astra-Zenekine" vakcine protiv kovida pa će je primiti dan ranije.

Nemački mediji pak otvoreno kritikuju previranja unutar demohrišćanskog bloka, ali i navijaju. Zederu naklonjen "Minhner Merkur", ističe da bavarski premijer ima samo dva načina da dođe od kandidature, a oba načina su zapravo organizovanje puča protiv Lašeta, i to unutar Lašetove stranke.

"Partija je propustila prvu priliku za pobunu odozgo: u predsedništvu su funkcioneri iznenađujuće jednoglasno stali iza Lašeta. Minhenski regent sada ima nadu u pobunu odozdo, iz baze CDU", ističe minhenski dnevnik, ocenjujući da Zederova poslednja šansa leži u poslaničkoj grupi CDU-CSU.

Prema anketama, Zeder popularniji

Odluka zasad nije doneta u poslaničkoj grupi, iako je bilo poslanika CDU koji su otvoreno rekli da ukoliko ne bude Zeder bio kancelarski kandidat, oni će morati samostalno da se bore za direktne mandate, jer Lašet u njihovim okruzima nije toliko popularan kao Zeder.

Odnos između CDU i CSU je potpuno jedinstven u Nemačkoj. To su dve sestrinske stranke, koje se na saveznom nivou uvek zajedno kandiduju, dok se na pokrajinskom i ostalim lokalnim nivoima CSU kandiduje isključivo u Bavarskoj, a CDU u preostalih 15 nemačkih pokrajina. Ali, to što su "sestre", ne znači da nisu i odvojene stranke.

"Treba vizualizovati o čemu je ovde reč. Ovo nije konceptualni spor između liberala i konzervativaca o kojem se mora odlučivati u borbi... Ne radi se o principima, već samo o moći", ističe Tagescajtung, ocenjujući da će Zeder na kraju verovatno ostati u Bavarskoj.

Razlika je još veća kada se to pitanje postavi samo pristalicama demohrišćanskog bloka, među kojima je 72 odsto za Zedera a 17 za Lašeta kao kandidata. I sportske kladionice prednost daju Zederu, pa procenjuju da je verovatnoća da će on postati kancelar 42 odsto, dok
Lašetove šanse procenjuju na 37 odsto.

I dok mnogi Nemci već imaju svog favorita, mnogi se van Nemačke pitaju u čemu su razlike između Lašeta i Zedera.

Prema oceni levo orijentisanog Tagescajtunga, ukoliko CSU bude insistirala na Zederovoj kandidaturi, ceo demohrišćanski blok se "suočava sa samouništavajućim okršajem". Ovaj list ističe da sve dugo liči na "na lutkarsko pozorište – sa Zederom kao krokodilom".

U poslednjim anketama javnog mnjenja urađenim za nemački javni servis, 44 odsto ispitanika smatra da bi Zeder trebalo da bude kancelarski kandidat CDU-CSU, a 15 odsto je za Lašeta.

Konzervativac sa "socijalističkim genom"

Šef CDU i premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Armin Lašet (60) je verovatno najbolji primer demohrišćanina koji ima i "socijalistički gen" u politici, ali pritom zna kako da ga uravnoteži sa konzervativnijim pozicijama.

Potekao je iz veoma religiozne katoličke porodice, a u CDU ulazi već sa 18 godina da bi se posle završenih prava i novinarstva, kao i novinarske karijere, posvetio najpre lokalnoj politici u rodnom Ahenu a potom i nacionalnoj i evropskoj, kao poslanik Bundestaga a potom i Evropskog parlamenta.

U pokrajinsku vladu Severne Rajne – Vestfalije ulazi 2005. godine, istovremeno krčeći sebi put ka vrhu CDU u ovoj pokrajini. Iako je u politici dugo od svojih konkurenata bio potcenjivan, ovaj tvrdoglavi borac sa Rajne, kako ga opisuju, uvek je tražio kompromis, čak i sa svojim političkim konkurentima.

Godinama zastupa politiku multikulturalnosti a u vreme izbegličke krize verno je podržavao Merkelinu migrantsku politiku, zbog čega su ga kritičari proglasili kancelarkinog produženom ruku. Uprkos tome što on mesecima nastoji da se pokaže kao nezavistan od nje, protiveći se njenom načinu upravljanja korona-krizom.

Doduše, iako je Lašet ranije dokazao svoju sposobnost upravljanja, u korona-krizi delovao je neodlučno, pa je tako proteklih nedelja od protivnika strožeg zatvaranja došao do pozicije da upravo to zagovara ali ga zove drugim imenom – lokdaun premošćavanja.

Zapravo Lašet delom politički liči na Merkelovu: pokriva širok spektar tema, pristojan je ali nije bezazlen, uvek druželjubiv ali se iza toga krije i trezveno proračunat političar, kojeg porazi ne sprečavaju da se tvrdoglavo i dalje bori.

Tako je na iznenađenje mnogih 2012. osvojio vlast u Severnoj Rajni – Vestfaliji, koja je dugo bila uporište socijaldemokrata, a devet godina kasnije uspeo je i da ponovo potuče svoje stare partijske kolege iz iste pokrajine, osvojivši mesto predsednika CDU.

Ambiciozni genije za laktanje

Novinarka Špigla Ana Klaus, koja je skoro deset godina pomno pratila Zederov rad, ističe da je kod bavarskog premijera iskusila da je u pitanju "čovek bez principa ili harizme, dominantan ali uspešan". 

I Zeder (54) je pre političke karijere, baš kao i Lašet, završio prava a potom se bavio novinarstvom. Međutim, ulaskom u bavarski pokrajinski parlament opredeljuje se da se isključivo bavi politikom, a veštim potezima ovaj "genije za laktanje", kako ga naziva Špigel, uspeva ne samo bude da pokrajinski ministar u nekoliko resora već i da iz drugog pokušaja sa čela CSU zbaci Horstea Zehofera i pošalje ga u Berlin, a sam da postane bavarski premijer.

Premda je vešt i odlučan u javnim nastupima, Zeder je zapravo desničarski populista koji pak pomno prati istraživanja javnog mnjenja pa je spreman da brzo promeni svoju politiku. Tako se bavarski Makijaveli, kako ga zovu, brzo pretvorio od protivnika zatvaranja nuklearki u zagovornika odustajanja od nuklearne energije.

U pandemiji korone osetio je, kako kaže, da se "u krizi često traži otac" pa je brzo ušao u ulogu brižnog ali veoma strogog oca uvodeći najoštrije mere zatvaranja u Bavarskoj. Iako zapravo ovim merama nije zaštitio najstarije u staračkim domovima, koji su u velikom broju umrli od kovida, Zeder se javnosti prikazao kao odlučan lider pa ga pojedini komentatori čak veličaju rečima da ga odlikuju hrabrost, praktični pragmatizam, predviđanje i harizma.

Međutim, nešto realniji komentatori ukazuju na to da bi Zeder, kada bi bio ne samo ambiciozan već i pametan, sada pustio Lašeta da trči kancelarsku trku i verovatno je izgubi. Dovoljno je Zeder mlad da bi za četiri godine mogao s pravom da traži kandidaturu i demohrišćane verovatno vrati na vlast u velikom stilu.

Baš onako kao što je to učinila Angela Merkel, kada je prvo 2002. prepustila šefu CSU da bude kancelarski kandidat da bi posle njegovog poraza ona to iskoristila da lako postala kandidatkinja a potom i kancelarka 2005. godine.