Može li Iran da uzvrati i kome zbog ubistva naučnika

Fahrizad, koga su zapadne zemlje i Izrael nazivale šefom iranskog nuklearnog programa za oružje, ubijen je u zasedi u predgrađu Teherana u petak, dok se vozio automobilnom u pratnji telohranitelja.

"Bez sumnje, Iran će odgovoriti kriminalcima koji su oduzeli život Mohsenu Fahrizadu", rekao je Kamal Harazi, koji je ujedno i šef strateškog veća pri ministarstvu spoljnih poslova, preneo je Rojters. 

Pojedine iranske verske i vojne vođe su optužile višedecenijskog neprijatelja, Izrael, da stoji iza ubistva, dodaje Rojters.

Novine Kajan dejli, čijeg je urednika postavio Vrhovni vođa Ali Hamnei, pozvao je na napad na luku Haifa, ukoliko se tvrdnje o umešanosti Izraela ispostave tačnim.

"Napad bi trebalo izvesti takvom silinom da, osim uništavanja objekata, trebalo bi izazvati i velike ljudske žrtve", napisao je urednik Sadola Zarej u kolumni.

Iran je i ranije optuživao Izrael za ubistvo nekoliko iranskih nuklearnih naučnika, počev od 2010. godine.

Međutim, kako piše Njujork tajms, Islamska Republika nije pretrpela niz tajnih napada kakve su je zadesile baš u 2020.

U januaru je u udaru američke bespilotne letelice ubijen general revolucionarne garde Kasim Sulejmani dok je bio u automobilu koji je napuštao aerodrom u Bagdadu dok je u avgustu  na ulicama Teherana ubijen i jedan od vođa Al Kaide.

Iza oba napada, prema iranskim zvaničnicima, stoje SAD i izraelska obaveštajna služba.

Posle ubistva nuklearnog naučnika, Iranci se suočavaju sa novim osećajem ranjivosti i mučnom raspravom o tome kako odgovoriti u delikatnom trenutku.

Rojters dodaje da su iranski zvaničnici svesni političkih i vojnih posledica ukoliko napadnu Izrael, a takođe bi takav akt zakomplikovao napor izabranog predsednika SAD Džoa Bajdena da poboljša odnose sa Iranom kada bude preuzeo funkciju 20. januara.