EK: Pred Zapadnim Balkanom veliki posao u borbi za čist vazduh

Komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus ocenio je da se ne vidi dramatičan napredak koji je potreban, pogotovo kada je u pitanju zdravlje građana.

U Evropskoj komisiji i Evropskoj agenciji za životnu sredinu naglašavaju da se sa zemljama Zapadnog Balakna radi na postizanju tehničkih standarda kada je reč o kvalitetu vazduha, a samim tim i na zaštiti života i zdravlja građana.

Dodaje se da zemlje regiona tek čeka "veliki posao" u toj oblasti, koji zahteva kako političku volju, tako i finansijsku podršku.

"U pripremi je Zeleni sporazum sa Zapadnim Balkanom u kojem ćemo definisati i pristupiti rešenju izazova sa kojima se države suočavaju. Mislim da je to važno ne samo za region već i za EU i saradnju i optimističan sam da možemo postići rezultate koji će biti vidljivi", kaže Sinkevičijus.

U Briselu ocenjuju da se u EU smanjuje broj prevremenih smrti čiji je uzročnik zagađenje vazduha, ali da je i dalje na visokom nivou.

Navodi se da je izloženost sitnim česticama prouzrokovala oko 417.000 preranih smrti u 41 evropskoj zemlji u 2018. godini, od čega se 379.000 smrtnih slučajeva dogodilo u EU – 28.

Izveštaj o "Kvalitetu vazduha u Evropi - 2020" pokazuje da su Bugarska, Hrvatska, Češka, Italija, Poljska i Rumunija prekoračile graničnu vrednost Evropske unije za fine čestice (PM2,5) u 2018. godini.

Samo četiri zemlje u Evropi – Estonija, Finska, Island i Irska – imale su koncentracije finih čestica koje su ispod strožih smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Evropska agencija za životnu sredinu još nije pripremila finalni izveštaj o uticaju zagađenja na zdravlje za ovu godinu, ali obrađeni deo potvrdio je da je tokom pandemije koronavirusa zabeležen značajan pad koncentracije NO2 i PM čestica u velikim gradovima.

Zaključuje se ipak da zaključavanje društva nije način za smanjenje zagađenja, već kontinuirana primena ekoloških i klimatskih mera širom Evrope i sveta.