Asanž, smrt i njeni hirovi

Posle hapšenja Džulijana Asanža u Londonu, britanske vlasti saopštile su da je ono "plod dugogodišnjeg diplomatskog napora". Deo tog procesa bila je i poseta ekvadorskog predsednika Lenjina Morena Londonu jula prošle godine.

Ekvadorski predsednik je zvanično, kao jedini šef države u invalidskim kolicima, govorio na globalnom samitu o osobama sa invaliditetom. Nezvanično, navodili su tada britanski mediji, sastao se sa britanskim ministrom za Evropu Ser Alanom Dankanom kako bi utvrdio poslednje detalje dogovora, kojim bi Asanžov politički azil prestao da važi.

Moreno je tada osnivača "Vikiliksa" nazvao "trnom u oku". Ser Alan - "bednim malim crvom".

Džulijan Asanž izgubio je pristup Internetu marta 2018. godine. U međuvremenu predsednik Moreno je sa zvaničnicima Pentagona dogovorio tešnju saradnju. Mediji su prošlog leta izveštavali da Vašington preti blokadom novog zajma MMF-a Ekvadoru ukoliko Asanž bude nastavio da uživa gostoprimstvo u ambasadi.

U oktobru prošl godine Ekvador je dodatno zaoštrio odnos prema Asanžu kresanjem budžeta za njegov boravak u ambasadi u Londonu. Glavni i odgovorni urenik "Vikiliksa" Kristin Hrafnson rekao je novinarima da su ekvadorske vlasti tajno snimale Asanžove sastanke sa advokatima i lekarom.

Krug smrti oko Asanža

5. februara 2016. godine Džulijan Asanž poslednji put je uživo viđen u javnosti, na balkonu ambasade Ekvadora u Londonu. Povod za njegov redak izlazak na svež vazduh, jer su za njega Ekvadorijanci, iz bezbednosnih razloga, rezervisali podrumske prostorije bez prirodnog svetla, bila je odluka Ujedinjenih nacija, koju je Asanž tada nazvao "slatkom i nepobitnom pobedom za njega, njegovu porodicu, a i za nezavisnost Svetske organizacije".

Naime, radna grupa UN za proizvoljni pritvor zaključila je tada da je Asanž podvrgnut upravo tom nelegalnom načinu lišavanja slobode i pozvala Veliku Britaniju i Švedsku da dozvole osnivaču "Vikiliksa" da se slobodno kreće.

Iako je ova odluka pravno obavezujuća, London i Stokholm su je odbacili. Britanija je uložila žalbu, a Asanžov pravni tim tada najavio da će se pozvati na Konvenciju Svetske organizacije protiv mučenja.

16. aprila 2016. godine britanski advokat Džon Džons bacio se pod voz u severnom Londonu. Ovaj pravni zastupnik Džulijana Asanža, koji je nosio titulu Kraljičinog savetnika, što je najviša advokatska titula u Velikoj Britaniji, opisivan je kao brilijantan.

No, pre smrti se dobrovoljno prijavio na psihijatrijsko lečenje u privatnu bolnicu Najtingejl. Iako mu je neposredno pred smrt promenjena terapija, bolničarka ga je pustila da sam ode u posetu porodici.

Džonsova majka, koja se sa njim srela u obližnjem parku, bila je zaprepašćena stanjem sina, koji "je bio izuzetno mršav i tresao se".

Supruga je opet bila zaprepašćena što su ga u tom stanju pustili da izađe iz bolnice. Sudski veštak je tokom istrage Džonsove smrti potvrdila da je se on zaista sam bacio pod voz, o čemu postoji video zapis, ali ne i da je bio svestan šta čini.

To je navelo Asanža da zaključi da je jedan od njegovih glavnih branilaca umro ne svojom voljom.

U Americi, pravni oslonac "Vikiliksa" bio je Majkl Ratner. O osnivaču Centra za ustavna prava mogli bi da se napišu tomovi.

On je prvi čovek, koji je tužio čak tri američka predsednika - Ronalda Regana, Bila Klintona i Džordža Buša mlađeg za kojeg je neumorno tvrdio da je vršio obaveštajni nadzor bez sudskih naloga, odobravao mučenja, pogrešno informisao Kongres o ratu u Iraku i kršio deo Ustava, koji se odnosi na razdvojenost izvršne i zakonodavne vlasti.

Ratner je osnovao i Advokatsku komoru za Gvantanamo bej. Oko 500 advokata ove komore besplatno je zastupalo osumnjičene teroriste, zatvorene u američkoj vojnoj bazi Delta na Kubi.

Predavao je na Univerzitetima Kolumbiji i Jelu. Preminuo je 11. maja 2016. godine od raka. Time je Asanž izgubio mnogo više od člana pravnog tima. Izgubio je vrhunskog pravnog stručnjaka neukaljane reputacije u SAD čija reč nosi ogromnu težinu na sudu.

To nije bio i jedini gubitak za Australijanca te godine. 22. oktobra od kancera pluća preminuo je Asanžov mentor Gevin Mekfajden.

Osnivač Centra za istraživačko novinarstvo u Londonu, kao i Komiteta za pravnu odbranu Džulijana Asanža, Mekfajden se decenijama zalagao za uzbunjivače.

Ovaj Amerikanac, kome je London postao druga otadžbina, za sobom je ostavio niz istorijskih dokumentarnih filmova od rata U Vijetnamu, kontrarevolucije u Nikaragvi, rasnih nemira u SAD, nereda na čuvenoj konvenciji američke Demokratske stranke u Čikagu 1968. godine, pa sve do saradnje sa rediteljem Majklom Manom na filmu "Insajder", priče o uzbunjivaču u redovima duvanske industrije Džefriju Vigandu.

"Što više znamo, u većoj meri možemo da kontrolišemo događaje ili ih zaustavimo. Događaje treba razumeti, ne treba se zbog njih smejati ili plakati", govorio je Mekfajden.

Podestini imejlovi

Odlaskom Mekfajdena se međutim ne završava krug smrti u Asanžovom okruženju. 10. jula iste godine u Vašingtonu gine Set Rič, dvadesetsedmogodišnji pripadnik Nacionalnog kongresa Demokratske stranke.

Riču je pucano u leđa na putu do kuće te večeri. Policija je objavila da je bila reč o pljački, mada čak ni novčanik nije ukraden. Britanski "Dejli mejl" Riča je opisao kao alkoholičara što je opovrgnuo vlasnik bara u kojem je mladi zvaničnik Demokratske stranke redovno pio kafu. To je činio i u noći kada je ubijen.

Najzad, medijima je trebalo vremena da objave da Rič nije bio bilo ko, već direktor odeljenja Demokratske stranke za proširenje biračkog spiska i visoki stručnjak za informacione tehnologije.

Na Ričovo ubistvo Asanž je 10. avgusta 2016. godine reagovao obećanjem da će "Vikiliks" svakome ko bude pružio informacije u vezi sa tim zločinom dati nagradu od dvadeset hiljada dolara.

Holandska televizija je tim povodom intervjuisala Asanža i pitala ga šta time želi da sugeriše.

"Želim da sugerišem da naši izvori preuzimaju rizike i da su zabrinuti kada vide da se ovakve stvari događaju", odgovorio je Asanž. Internet je potom eksplodirao.

Zaključak poštovalaca "Vikiliksa" bio je da je Set Rič bio Asanžov izvor za 30 hiljada imejlova američke Demokratske stranke, koje je "Vikiliks" objavio i koji su doveli do niza ostavki u vrhu te partije, a javnosti ukazali da je rukovodstvo nedvosmisleno podržavalo Hilari Klinton nauštrb njenog unutarstranačkog protivkandidata za predsedničke izbore, levičara Bernija Sandersa.

Navodno, Rič je, kao Sandersov sledbenik, bio ozlojeđen zbog nameštanja unutarstranačkih izbora u korist Klintonove, te je sam inkriminišuće podatke dostavio "Vikiliksu". Asanžova organizacija, poznata po doslednoj zaštiti svojih izvora, to je demantovala. Ali, spekulacije su ostale.

7. oktobra 2016. Godine "Vikiliks" je objavio imejlove Džona Podeste, šefa kampanje Hilari Rodam Klinton. Demokratska stranka u SAD veruje da je Podestin server hakovan u martu te godine i da iza te akcije stoji grupa "Fensi ber", bliska ruskim obaveštajnim službama.

Nezavisni sajber eksperti ocenili su imejlove kao autentične. Šta god ko mislio o Hilari Klinton, ono što se ne može negirati jeste da su otkrića "Vikiliksa", koja su curila tokom celog oktobra, a posebno imejlovi, koji su se odnosili na njene govore pred moćnicima Vol strita, kao i njen odnos sa Saudijskom Arabijom i Katarom, doprineli njenom izbornom porazu.

"Dokaz života"

U jeku predizborne kampanje u SAD, u Londonu je 16. i 17. oktobra 2016. godine boravio državni sekretar Džon Keri. Glavna tema posete bile su dodatne sankcije Vašingtona i Londona protiv režima sirijskog predsednika Bašara el Asada zbog humanitarne situacije u Alepu.

Drugog dana Kerijeve posete ekvadorska ambasada prekida Internet vezu Džulijanu Asanžu. Dan kasnije "Vikiliks" optužuje Džona Kerija da je izvršio pritisak, koji je njihovog lidera odsekao od sveta.

I ne tone samo Asanž u sajber mrak, već u periodu od 18. do 21. oktobra dolazi do nekoliko prekida struje u centru Londona.

21. oktobra istočno-londonski aerodrom "Siti" evakuisan je zbog sumnji u napad hemijskim oružjem. Jedna osoba je uhapšena zato što je na aerodromu ostavila kontejner sa "supstancom koja izaziva mučninu".

U istom periodu, pasionirani posmatrači ekvadorske ambasade i obožavaoci Džulijana Asanža prijavili su pojavljivanje misterioznog crnog kombija, kao i ometanje i zaplenjivanje mobilnih telefona. Njihovi navodi nisu potvrđeni.

Sajber prostorom počele su da lete spekulacije o tome da je Džulijan Asanž otet. Neki hakeri su se čak kleli da su pratili avion, koji je navodno kidnapovanog Asanža prebacio u vojnu bazu "Smitfild" nedaleko od prestonice Severne Karoline, Šarlota.

Ulje na požar glasina dodao je i sam "Vikiliks" tvitovanjem pet misterioznih kodova, koje su obožavaoci protumačili kao "kod mrtvaca", koji, u slučaju Asanžove smrti dovodi do automatskog objavljivanja svog materijala ove organizacije.

Čak je i časopis "Tajm" posvetio članak ovim glasinama, a televizijsko glasilo američke desnice mreža Foks njuz 18. oktobra objavila je, a zatim ubila priču o tome kako Asanž "samo što nije uhapšen".

No, sve te vesti i spekulacije jedva da su primećene u vrtlogu završnice predsedničke kampanje u SAD. Nije samo Asanž pogođen londonskom pomrčinom. Britanski minister finansija Filip Hamond istih dana izdvojio je 1.9 milijardi funti za sjaber bezbednost optuživši "strane aktere" za razvoj tehnika, koja ugrožavaju britanske "aerodrome i elektro-energentsku mrežu".

Nekoliko dana pred glasanje u SAD, 4. novembra, sajt "Vikiliksa" je pao prvi put u istoriji. Uoči predsedničkih izbora, sa tog sajta je nestalo oko 700 Podestinih imejlova.

Uskoro je organizacija saopštila da je zaposlila 21 novog moderatora. Spekulacije da je "Vikiliks" preuzela treća strana, a da je Asanž mrtav ili zarobljen, podgrejao je i tvit od 25. novembra same organizacije u kojem se Asanžovi obožavaoci mole da prestanu da od Vikiliksa traže "dokaz života".

Konačno, 15. decembra 2016. godine Džulijan Asanž dao je telefonski intervju voditelju Foks njuza Šonu Henetiju. Obožavaoci su dobili željeni "dokaz života".

Asanž je tada negirao da bilo koja država, pa i Rusija, stoji iza provaljivanja u Podestine imejlove.

Ponovo je govorio o smrti Riča i o svom pravnom položaju. Obavestio je Henetija da se svako i sve može hakovati. Posebno je intersantan Asanžov odgovor na pitanje da li bi objavio i škakljive podatke o Donaldu Trampu.

"Ukoliko Donald Tramp tokom svog mandata stvori mnogo unutrašnjih neprijatelja, i on bi mogao da se za četiri godine suoči sa nečim sličnim", odgovorio je Asanž.