Sarkozi: Lisabon na snazi od 1. decembra

Šefovi država ili vlada zemalja članica Evropske unije su u Briselu uklonili poslednju prepreku za preustrojstvo institucija i mehanizma odlučivanja, time što je Češkoj, jedinoj u 27-članom bloku koja nije ratifikovala Lisabonski ugovor, odobren generalni izuzetak od Povelje osnovnih prava Unije.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da će Ugovor iz Lisabona stupiti na snagu 1. decembra.

Izuzetak će u Ugovor biti unet prilikom sledećeg prijema nove članice, Islanda ili Hrvatske, najverovatnije 2012. godine.

Švedski premijer Fredrik Rajnfelt, saopštio je da je učinjen ustupak Češkoj kako bi i njen predsednik potpisao ratifikovao Ugovor iz Lisabona, ali da se mora sačekati 3. novembar da to potvrdi i češki Ustavni sud.

Češki premijer Fišer će o zahtevu za izuzimanje Češke iz Povelje o temeljnim pravima, sastavnog dela Lisabonskog ugovora, razgovarati sa liderima EU na samitu u Briselu u četvrtak i petak, a Klausovo obećanje bi trebalo da ojača njegovu pregovaračku poziciju, ocenio je Rojters.

Takođe, Nikola Sarkozi je rekao da su se on i nemačka kancelarka Angela Merkel dogovorili da zajednički podrže kandidata za budućeg predsednika EU koji bi, prema Ugovoru iz Lisabona, mogao rukovoditi poslovima Unije s mandatom od dva puta po dve i po godine.

Francuski zvaničnici su, međutim, naglasili da je rasprava o kandidatima za to mesto tek u ranoj fazi.

Da podsetimo, češki predsednik Klaus je tražio izuzeće te zemlje iz jedne odredbe Povelje o temeljnim pravima, jer smatra da bi potomci Sudetskih Nemaca proteranih iz Češke posle Drugog svetskog rata mogli na osnovu nje da traže povraćaj imovine.

Klaus takođe čeka procenu češkog Ustavnog suda o ustavnosti Lisabonskog ugovora, koju bi trebalo da je saopšti narednog utorka.

Češka je jedina od 27 država članica EU koja još nije ratifikovala Lisabonski ugovor, a da bi taj dokument stupio na snagu neophodno je da ga ratifikuju sve članice EU.

Dogovor o borbi protiv klimatskih promena

Takođe, na današnjem Samitu EU podržan je stav UN da zemlje u svetu izdvoje 100 milijardi evra za podmirivanje troškova smanjivanja za 20 odsto zagađivanja okoline štetnim izduvnim gasovima do 2020. godine, kako bi se sprečilo da zagrevanje planete premaši dva stepena Celzijusa.

Važan dogovor je, po rečima predsednika Evropske komisije, postignut i o tome da se sadašnje vanredne finansijske i poreske mere zadrže sve dok se u EU ne prevaziđe ekonomsko-finansijska kriza.

Utanačene su i znatno snažnije mere evropske dvadesetsedmorice za obuzdavanje ilegalne imigracije, a podržana je i strategija za razvoj baltičkog regiona, za šta Evropska komisija priprema fond od preko 50 milijardi dolara.

Strategija razvoja Baltika treba da posluži i za usvajanje sličnih poduhvata za ekonomski, saobraćajni i ekološki napredak i drugih regiona, a to se posebno odnosi na sliv Dunava.