Serđo Matarela novi predsednik Italije

Kandidat kog je podržao premijer Mateo Renci izabran je posle tri neuspela kruga glasanja tokom kojih je bilo potrebno za izbor šefa države dobiti dvotrećinsku većinu u parlamentu, navodi Rojters, prenosi Tanjug.

Matarela je u četvrtom krugu glasanja dobio 665 glasova italijanskih poslanika, što je više od 505 glasova, odnosno proste većine koja je neophodna za izbor predsednika u četvrtom, konačnom krugu glasanja.

Novi predsednik će položiti zakletvu naredne nedelje kada će zvanično preuzeti dužnost šefa države od prethodnog predsednika Đorđa Napolitana.

Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je Serđu Matarelu izbor za predsednika Italije, saopštila je pres služba Kremlja.

Izbor sudije Ustavnog suda Serđa Matarele za novog predsednika Italije pokazao je da premijer Mateo Renci, koji ga je podržao, ima čvrstu kontrolu nad svojom strankom, koja ima 415 poslanika u parlamentu i većinu koja će podržati ekonomske reforme radi oporavka ekonomije zemlje u kojoj nezaposlenost raste u poslednjih šest godina, jer je njegov izbor bio prihvatljiv i za opozicionog lidera Silvija Berluskonija.

Matarela, koji je trenutno član vladajuće Demokratske partije (PD), bivši je demohrišćanin sa Sicilije koji je ušao u parlament nakon što je njegovog starijeg brata Pjersantija, tadašnjeg regionalnog predsednika tog ostrva, ubila mafija 1980.

Dosadašnji predsednik Đorđo Napolitano (89), koji je na toj funkciji proveo devet godina, 14. januara je podneo ostavku.

Funkcija predsednika u Italiji je, uglavnom, ceremonijalna, ali on ima iznačajna ovlašćenja u vreme političkih kriza, koje su česte u Italiji, jer ima ovlašćenje da raspusti parlament, raspiše izbore i izabere premijera.

Borac protiv mafije i čovek od integriteta

Sudija Ustavnog suda Serđo Matarela poznat je po borbi protiv mafije i reputaciji čoveka od integriteta.

Nekoliko puta je bio na ministarskoj dužnosti u vladama i desnog i levog centra, a sudija je Ustavnog suda od 2011. godine.

Italijanski premijer Mateo Renci, koji je podržao Matarelu, rekao je za svog kandidata da je reč o "poštenom političaru", prenela je ANSA.

Matarela je prvi put izabran u Donji dom parlamenta 1983. kao levičarski član Hrišćanskih demokrata (DC) stranke koja se raspala početkom devedesetih u jeku korupcionaškog skandala, da bi se kasnije pridružio PD.

Bio je ministar za parlamentarna pitanja i kasnije, u vladi premijera Đulija Andreotija, ministar obrazovanja, a ostavku je podneo 1990. kada je parlament usvojio zakon kojim se liberalizuje medijska scena u Italiji.

Kritičari navode da je ovaj zakon dao značajnu prednost poslovnim interesima bivšeg premijera Silvija Berluskonija, koji je svoje bogatstvo stekao zahvaljujući medijskoj imperiji.

Berluskoni, na čelu stranke Napred Italija, izrazio je u četvrtak protivljenje kandidaturi Matarele, što su neki komentatori doveli u vezu sa tim događajem.

Renci je, s druge strane, isti događaj prikazao kao svetli primer Matarelinog integriteta.

Ostavka nije značila njegovo povlačenje iz politike, čak ni u periodu dok je bio direktor lista Il popolo, od 1992 do 1994.

Tokom tog perioda, 1993. sačinio je nacrt zakona o novom izbornom sistemu, koji je desetak godina kasnije Berluskoni zamenio.

Nakon opštih izbora 1996. bio je šef parlamentarnog komiteta Narodne partije i kasnije zamenik premijera u vladi premijera Masima D'Aleme.

Posle toga bio je ministar odbrane, kada su učinjene značajne promene u vojnom sistemu Italije, uključujući ukidanje vojne obaveze.

Mediji izveštavaju da je Matarela neobično povučen kao političar, katolik u privatnom životu, ali sekularni političar.

Retko se pojavljivao u medijima i nema zvanični profil na društvenim mrežama, poput Tvitera. Prema neformalnim podacima tokom protekle decenije, javno je govorio i bio na naslovnim stranicama svega 29 puta.

Udovac od 2012, Matarela ima dva sina i ćerku.