Kijev, ekstremisti opsedaju parlament

23.50 - Većina demonstranata ispred Vrhovne rade se razišla. Oko stotinu njih je, ipak, ostalo "da čuva stražu", prenosi Raša tudej.

22.10 - Ukrajinski poslanici rekli da će sutra glasati o ostavci ministra unutrašnjih poslova Arsenija Avakova, javlja Raša tudej.

21.00 - Sankcije će pomoći ruskoj ekonomiji, kaže predsednica Gornjeg doma ruskog parlamenta objašnjavajući da će to pomoći da Moskva sprovede reforme, prenosi Itartas. 

20.45 - Stotine pripadnika ultradesničarskog pokreta "Desni sektor" ispred Vrhovne rade u Kijevu protestuje zbog ubistva svog lidera Oleksandra Muzičkog, javlja Raša tudej.

17.50 - Predsedavajući nemačkog Bundestaga ocenio da, kao ni Viktor Janukovič, ni Julija Timošenko nije odgovarajuća osoba za predsednika Ukrajine, prenosi EU obzerver.

17.40 - Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se podržava teritorijalni integritet Ukrajine, javlja Raša tudej. 

15.35 - Predsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a Ranko Krivokapić kaže da će na osnovu jugoslovenskog iskustva pokušati da pojača dijalog između Moskve i Kijeva, prenosi Tanjug.

15.15 - Ruska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope mogla bi da izgubi pravo glasa zbog ruskog pripajanja Krima, saznaje AFP u predsedništvu te ustanove u Strazburu.

14.25 - Lider antievropske partije u Velikoj Britaniji Najdžel Feridž rekao da EU ima "krv na svojim rukama" pošto je isprovocirala Putina da preduzme akciju u Ukrajini, prenosi AFP.

 13.45 - Julija Timošenko je rekla da će se ponovo kandidovati za predsednika Ukrajine na izborima 25. maja, prenosi Rojters.

13.05 - Danska je ponudila da pošalje šest borbenih aviona F-16 u Estoniju, Letoniju i Litvaniju, u skladu sa obećanjem članica NATO-a da će pojačati vazdušne patrole nad baltičkim državama, kao odgovor na rusku vojnu intervenciju u Ukrajini, prenosi AP.

12.20 - Putin upozorava da to što Zapad sprečava Rusima da koriste sisteme plaćanja u SAD i Evropi predstavlja samo gubljenje novca i tržišta, prenosi Rojters.

11.25 - Neizvesna Putinova poseta Francuskoj planirana za kraj aprila, rekao šef francuske diplomatije Loran Fabijus, a prenosi AFP.

Naoružani aktivisti ultradesničarske partije "Desni sektor" pokušali u četvrtak da upadnu u zgradu Vrhovne rade. Kasno uveče su se razišli, ali je njih stotinak ostalo "da čuva stražu", prenosi Raša tudej.

Dok su aktivisti pokušavali da kroz slomljena stakla na vratima uđu u zgradu ukrajinskog parlamenta, poslanici su bezbedno napustili zdanje podzemnim prolazom.

Desničari traže ostavku ministra policije Arsena Avakova, kojeg je imenovala skupština, podseća Itartas. Lider "Desnog sektora" Oleksandar Muzičko ubijen je pre dva dana i tada je taj pokret najavio osvetu.

Aktivisti Desnog sektora su, kako se tvrdi, bili učesnici smrtonosnih okršaja sa policijom za vreme antivladinih protesta koji su na kraju doveli do državnog udara u zemlji, navodi Itartas, prenosi Tanjug.

Ranije danas MMF je objavio da će odobriti Ukrajini pomoć između 14 i 18 milijardi dolara u okviru dvogodišnjeg stendbaj aranžmana, prenosi AFP.

Pomoć će biti odobrena kada Ukrajina usvoji mere koje je MMF tražio, naveo je šef misije MMF-a Nikolaj Georgijev na konferenciji za štampu u Kijevu. Pomoć treba da pomogne zemlji u trenutku kada prolazi kroz veliku krizu u odnosima s Moskvom posle pripajanja Krima Rusiji.

Georgijev je rekao da će ukupna pomoć međunarodne zajednice Ukrajini iznositi 27 milijardi dolara u periodu od dve godine, u okviru čega će pomoć MMF-a iznositi između 14 i 18 milijardi dolara, što će biti određeno kada ukrajinske vlasti preciziraju svoje potrebe.

U saopštenju MMF-a navodi se da je Fond postigao sporazum s vlastima Ukrajine o programu ekonomskih reformi koji može biti podržan dvogodišnjim stendbaj aranžmanom.

MMF je naveo da postignuti sporazum još treba da odobre Uprava i Izvršni odbor Fonda, što se očekuje u aprilu, pošto ukrajinske vlasti usvoje "jak i sveobuhvatan paket mera čiji je cilj da se stabilizuje privreda i stvore uslovi za održiv rast".

Kako je istaknuto, cilj programa ekonomskih reformi je da se povrati makroekonomska stabilnost i zemlja vrati na put solidne vladavine i održivog ekonomskog rasta, a da se istovremeno zaštite osetljivi delovi stanovništva. Reforme će biti sprovedene u oblastima monetarne politike i deviznog kursa, u finansijskom sektoru, fiskalnoj politici, energetskom sektoru, vladavini prava, transparentnosti i poslovnoj klimi.

Predstavnik MMF-a naveo je da je među traženim reformama i reforma cene gasa i relaksacija deviznog kursa. On je takođe istakao da je potrebno povećati pomoć najsiromašnijima i usmeriti reforme na borbu protiv korupcije, da bi se postavile osnove za trajni rast.

Što se tiče energije, Georgijev je rekao da više nije moguće finansirati nove gubitke, aludirajući na velike subvencije za cenu gasa koju je Ukrajina tradicionalno davala. Kada su u pitanju penzije i plate zaposlenih u državnoj upravi, vlada je odlučila da odustane od predviđenih povećanja.

Cena ruskog gasa dvostruko skuplja od maja 

Domaćinstva u Ukrajini mogu da očekuju da im se cena gasa udvostruči u maju, najavili su ukrajinski zvaničnici.

Kako je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao u parlamentu, od 1. aprila cena ruskog gasa za Ukrajinu biće 480 dolara za hiljadu kubnih metara.

"Mi računamo na probleme 'Naftogasa' Ukrajine s obračunom tih cena", rekao je premijer.

Prema njegovim rečima, tekući deficit ukrajinskog naftnog preduzeća u 2014. godine iznosi 33,4 milijarde grivni (3,3 milijarde dolara).

Kako je ranije javila agencija Itartas, "Gasprom" će od aprila ukinuti popust na gas od 100 dolara za Ukrajinu, koji je važio od 1. januara, tokom prvog ovogodišnjeg tromesečja.

Cena od 480 dolara očigledno podrazumeva i ukidanje popusta na osnovu Harkovskog sporazuma, od takođe 100 dolara za hiljadu kubika.

Premijer Ukrajine je upozorio na to da će zbog povećanja cena gasa i struje, broj siromašnih porodica u zemlji porasti više od dva i po puta.

Jacenjuk je podsetio da trenutno u Ukrajini ima 1,4 miliona domaćinstava (oko pet miliona građana) koja ne mogu da plate komunalne usluge. Novo povećanje cene gasa dodatno će opteretiti kućne budžete i povećati broj siromašnih domaćinstava na oko četiri miliona porodica, za koje će vlada, kako je najavila, uvesti socijalni program.

Američki kongres spreman da pomogne Ukrajini

Senat SAD i Predstavnički dom Kongresa odobrili su pomoć Ukrajini i uveli sankcije ruskim zvaničnicima zbog ruskog pripajanja Krima.

Odobren je zajam od milijardu dolara Ukrajini, a takođe su sankcionisani i neki ruski zvaničnici, javio je AFP.

Sada preostaje da se ove mere proslede predsedniku Baraku Obami da ih potpiše kako bi stupile na snagu.

Odluka Senata i Predstavničkog doma je znak solidarnosti sa Obamom koji je već ranije najavio sankcije prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i drugim zvaničnicima, navodi AP.

Nacrt podrazumeva i dodatna sredstva za Glas Amerike i druge medijske kuće da bi se suprotstavili, kako navodi, propagandi iz ruskih izvora, kao i sredstva za jačanje ukrajinske policije i pravosuđa. Takođe se poziva Obama da proširi spisak ruskih zvaničnika i drugih obuhvaćenih sankcijama zbog kršenja ljudskih prava.

Rezolucija Generalne skupštine 

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila je neobavezujuću rezoluciju kojom se proglašava nevažećim referendum o otcepljenju Krima od Ukrajine i kasnije pripajanje crnomorskog poluostrva Rusiji.

Rezolucija je usvojena sa 100 glasova za, 11 protiv i 58 uzdržanih, a Srbija je među članicama UN koje nisu glasale.

Ukrajina je podnela nacrt rezolucije kojom se ponavlja da referendum na Krimu 16. marta nije validan, a članice pozivaju da ne priznaju nikakvu promenu statusa crnomorskog poluostrva i da se uzdrže se od bilo kakvih pokušaja modifikovanja ukrajinskih granica pretnjom, upotrebom sile ili drugim nelegalnim sredstvima i poziva na dijalog za rešavanje krize.

"To šalje poruku da međunarodna zajednica neće dozvoliti da ono što se desilo na Krimu bude presedan za dalje izazove pravilima iz okvira" (Povelje UN) rekao je vršilac dužnosti ukrajinskog ministra inostranih poslova Andrij Deščicia.

Tekst usvojene rezolucije veoma je sličan američkom nacrtu rezolucije od 19. marta koji je podnet Savetu bezbednosti a na koji je na Rusija stavila veto.