Nobel za književnost za Alis Manro

Ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost dodeljena je Kanađanki Alis Manro, saopštila je Švedska akademija u Stokholmu.

Kako je saopštio žiri, Alis Manro je "gospodar savremene kratke priče", žanra koji do sada nije nagrađen ovom prestižnom nagradom.

Manro je prva Kanađanka i 13. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost.

"Alis Manro je posebno poznata kao autorka priča, ali ona donosi dubinu, mudrost i preciznost u svakoj priči kao većina romanopisaca u svojim delima", ocenjuje žiri i navodi da je "Manro cenjena zbog suptilne umetnosti priča, prožetih jasnim stilom i psihološkim realizmom".

Alis Manro (82) kaže da je znala da je bila među kandidatima, ali nije mislila da može dobiti tu prestižnu nagradu.

"Iznenađena sam i počastvovana. Posebno mi je drago što će ova nagrada usrećiti toliko Kanađana", rekla je Manro, a prenosi njen izdavač Daglas Gibson .

Manro se raduje zbog nagrade i zato što će ona privući veću pažnju na kanadsku književnost. Kako javlja Si-Bi-Es, spisateljicu je o nagradi obavestila ćerka koja ju je probudila usred noći.

Alis Manro spada u vodeće kanadske pripovedače, a prema ocenama kritike i jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Objavila je deset zbirki pripovedaka, kao i roman "Životi devojaka i žena".

Pored romana "Životi devojaka i žena", na srpski su prevedene zbirke pripovedaka "Bekstvo" i "Više od sreće".  

Zbirke pripovedaka su joj tri puta donosile nagradu "Gavernor" - najprestižnije književno priznanje u Kanadi. Godine 2009. za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom.

Jedno od najupadljivijih svojstava njenih priča jeste njihova lociranost u malim mestima jugozapadnog Ontarija. Slično kao u delima Vilijema Foknera i Flenerija O'Konora, junaci dolaze u sukob sa uskogrudim shvatanjima sredine i suprotstavljaju se duboko ukorenjenim tradicijama.

Ta konfrontacija, međutim, u ovim pričama najčešće ostaje nevidljiva, zatomljena u svesti glavnih junakinja (žena u prelomnim godinama života, različitog porekla i obrazovanja), dok pripovedačku tenziju generiše odnos između prividno nepomućenog toka stvarnosti i stremljenja likova iz priča.