Devet vekova Malteškog reda

Povodom obeležavanje devet vekova postojanja Malteškog reda papa Benedikt Šesneasti će primiti visoku delegaciju ovog reda. U bazilici Svetog Petra kardinal Bertone će služiti misu. Oko 500 pripadnika reda je stiglo u Rim, javlja Verska informativna agencija.

Na svečanosti učestvuje i diplomatski kor akreditovan kao "Suvereni viteški i bolnički red svetog Jovana", nazvan Malteški, jer se 1530. preselio na Maltu. Red ima međunarodni status i pravo da imenuje ambasadore i da ih pri svojoj centrali u Rimu akredituje. Takođe, red ima diplomatske odnose sa 104 država, među kojima je i Srbija. Pri Ujedinjenim nacijama ima status posmatrača.

Red danas ima 13.500 "vitezova" i "dama". Poglavar ili "veliki majstor" bira se doživotno, a to je sada Metju Festing iz Britanije, koji je nekada humanitarno delovao i u Srbiji. On se oslovljava sa "njegova visost i eminencija, vojvoda i veliki majstor suverenog viteškog i bolničkog reda svetoga Jovana od Jerusalima, Rodosa i Malte".

Red ima svoju valutu - skudo, koji vredi 0,25 evra. Izdaje novčanice, poštanske marke.

Kao "Ordo Sankti Johanis Hierosolymitani" je priznat 15. februara 1113. od pape Paskala, mada je kao monaški red osnovan 1099. godine, da bi pomagao hodočasnicima koji su dolazili u Jerusalim na Hristov grob.

Proterani od Arapa iz Svete zemlje prelaze na Maltu, odakle ih je izagnao Napoleon. Mnogi nalaze utočište u Rusiju gde dobijaju zaštitu pravoslavnog cara Pavla Prvog, sina carice Katarine, koji postaje i veliki majstor reda. Posle Rusije, do dolaska u Rim 1869. red ima privremena sedišta u Mesini, Kataniji, Ferari.

Ruka Jovana krstitelja kao poklon Romanovih 

Romanovi su od Malteškog reda 1799. dobili desnicu svetoga Jovana Krstitelja kao i ikonu Bogorodice, Odigitriju (putevoditeljku) Filermska i delić Časnoga krsta. To je čuvano u Zimskom dvorcu kod Petrograda. Ove svetinje su u prošlom veku posle boljševičkog prevrata u Rusiji dospela kod nas i bile u posedu Ruske zagranične crkve, takozvanog Karlovačkog sinoda.

Poglavar ove crkve, čuveni mitropolit Antonije Hrapovicki, poklonio ih je kralju Aleksandru iz zahvalnosti za gostoprimstvo ruskim emigrantima. Kada je izbio Drugi svetski rat, prenete su u manastir Ostrog. Danas se nalaze u Crnoj Gori. Malteški red, kako se saznaje, nikada nije imao nameru da ih traži nazad. Poklonjene su davno, a sada se nalaze "na dobrom mestu".

Red je danas u 110 zemalja angažovan u humanitarnoj službi, preko svojih bolnica, službe spasavanja, staračkih domova, medicinskih obrazovnih institucija. Pomoć se ukazuje obično besplatno, svima, bez obzira na veru, naciju, rasu.

Prema informacijama samoga reda, on je 1993. prisutan na našim prostorima. Osnovao je "Maltešku dobrotvornu organizaciju Jugoslavije" (MDOJ) koja deluje u Zrenjaninu. U međuvremenu, ima ispostave u vojvođanskim mestima Odžaci, Kikinda, Novi Bečej, Torda.

Posebno se pomažu starački domovi. U samom Zrenjaninu radi tim koji brine o bolesnima i starima, pripadnicima raznih nacionalnosti.

U nacionalno mešovitom banatskom selu Boka, u opštini Sečanj, koje ima 1.500 stanovnika, nedaleko od rumunske granice, pomaže se dom za stare osnovan 1997. godine.