Sedam decenija od bitke kod Staljingrada

Rusija obeležila 70 godina od sovjetske pobede kod Staljingrada i najvećeg poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, koji je predstavljao prekretnicu u najvećem ratnom sukobu u istoriji.

Povodom jubileja, bivši Staljingrad, a od 1961. godine Volgograd, ukrašen je velikim brojem zastava i crveno-žutim plakatima u čast pobednika. U planu je i rekonstrukcija čuvene bitke.

Ruski predsednik Vladimir Putin prisustvovao je u Volgogradu paradi u kojoj je više od 650 vojnika prodefilovalo u uniformama Crvene armije, a različitim manifestacijama pobeda u Staljingradskoj bici obeležena je i u Moskvi.

"Staljingrad će uvek ostati simbol jedinstva i nepobedivosti našeg naroda, simbol pravog patriotizma i velike pobede sovjetskog vojnika oslobodioca", rekao je Putin.

Inače, trupe nemačkog feldmaršala Fridriha fon Paulusa kapitulirale su 2. februara 1943. godine opkoljene vojnicima Crvene armije, posle krvave bitke koja je u julu 1942. počela za taj grad na obali Volge, važan tranzitni centar na putu za Kavkaz i njegove bogate resurse nafte i gasa.

To je bila prva masovna predaja nacističke vojske od početka rata koja je promenila tok sukoba kako na strateškom, tako i na psihološkom planu za Sovjete, koji su na početku rata bili demoralisani zbog serije poraza. Bitka za Staljingrad je, takođe, jedna od najkrvavijih u istoriji.

Najpre zasut bombama nemačkih aviona, Staljingrad je potom duže od šest meseci bio poprište uličnih borbi između nemačkih vojnika i sovjetskih vojnika i civila. Borci su imali dodatnog neprijatelja, zimu i glad. 

U bici je, prema ruskim zvaničnim podacima, poginulo dva miliona ljudi sa obe strane.

"Neprekidno su bombardovali, od devet sati ujutru do četiri popodne. Dva puta naš podrum je bio zakopan posle eksplozija, ali smo se izvukli", seća se 93-godišnja Tajsija Postnova, koja je u septembru 1942. kao studentkinja medicine poslata na front.

"Povređeni su neprekidno pristizali. Većina onih koje bismo lečili, vraćali su se na front", priča Postnova.

Pošto je namirnice bilo teško naći, dugo je preživljavala samo na suvom hlebu i nekoliko gutljaja vode.

Prekretnica rata

Posle poraza kod Moskve početkom 1942. godine, nemačka vrhovna komanda odlučila je da će pravac njenog delovanja u letnjoj ofanzivi biti Kavkaz, odnosno bogata naftna ležišta kod Bakua.

Njihovim zauzimanjem Nemci su hteli da osiguraju sigurno snabdevanje svojih tenkova na Istoku, ali i da Rusima oduzme kavkaska naftna polja koja su u velikoj meri snabdevala trupe Crvene armije.

Rusi, sa druge strane, posle ogromnih gubitaka koje su pretrpeli 1941. godine, delimično su povratili moral posle odbrane Moskve i uspešno izvedene kontraofanzive.

Vrhovna komanda u Moskvi je, ipak, bila veoma zabrinuta jer će ponovo morati da ratuje sa "letnjim Nemcem". Zastrašeni strašnim uspehom nemačkog "blickriga" na leto 1941. godine, Rusi su znali da će zaustavljanje nemačke ofanzive biti presudno.

Nemačka grupa armija Jug i deo snaga grupe armije Centar, bili su određeni za sprovođenje operacije "Plavo", odnosno prodora na Kavkaz. U poslednjim stadijumima planiranja, Hitler je odlučio da podeli snage i napadne Staljingrad.

Grad je bio veliki industrijski centar i železničko čvorište, ali nemački generalni su upozoravali da u tom trenutku nema strateške opravdanosti za napad na grad. Ipak, Hitler je bio neumoljiv.

Nemci su avgusta 1942. godine stigli do Staljingrada odbacivši ruske branioce preko Dona. Tu su raspoređene rumunske, mađarske i italijanske snage koje su trebale da zauzmu odbrambene položaje i čuvaju krilo od ruskih kontranapada.

Nacističke snage na čelu sa Fridrihom fon Paulusom su u par meseci zauzele veći deo grada. Ruska vrhovna komanda znala je da po svaku cenu zadrži Nemce još mesec dana dok se ne završe pripreme za operaciju "Uran".

Ruska taktika bila je da se u potpunosti iskoristi svaki aspekt gradskih ulica i bliskih borbi i tako eliminiše bilo kakva mobilnost nemačke vojske. Pored toga, skoro totalno srušeni grad predstavljao je noćnu moru nemačkim vojnicima, pošto su ruski vojnici herojski branili svaki metar zemlje.

Zamišljena da se prodre sa severa, operacija "Uran" imala je za cilj veliki ruski napad na oslabljeno krilo koje su branile rumunske, mađarske i italijanske jedinice. Sovejtska ofanziva otpočela je u novembru 1942. godine. General Vatutin brzo je probio odbrambene linije, a u narednih mesec dana, sovjetske snage odsekle su Paulusovu šestu armiju u Staljingradu.

Nemački generali Majnštajn i Hot vraćeni su sa prvobitnog zadatka zauzimanja kakvaskih naftnih polja. Sada je njihova misija bila da probiju ruski obruč oko Staljingrada. Ipak, to se nije desilo. Šesta armija ostala je zarobljena u gradu, a Paulus se konačno 2. februara predao.

Gubitkom ogromnog broja ljudstva i tehnike, kao i potpunim neuspehom operacije "Plavo", Nemci se nikada nisu oporavili. Naftna polja Bakua ostala su predaleko, a Nemci će sve do kraja rata imati velikih problema sa snabdevanjem tenkova. Nemci su u borbama izgubili veliki broj iskusnih jedinica, kao i većeg dela oficirskog kadra.