Екипе Хитне помоћи током ноћи обавиле су 106 интервенција, од којих је 15 било на јавном месту.

Према наводима тог покрета, инцидент се догодио док је Мићићева била са супругом, а после вербалне расправе дошло је и до физичког контакта.

Александар Шапић одбацио је тврдње да је ударио одборницу Тању Мићић и, како преноси Блиц, навео да је дошло до кошкања са супругом Мићићеве, као и да је одборницу Покрета Крени-Промени одгурнуо када се умешала у сукоб.

Шапић је навео и да не жели да, како је рекао, учествује у представи за медије.

Амерички председник Доналд Трамп пренео је новинарима у Овалном кабинету да су амерички званичници разговарали са посредницима, не износећи додатне детаље.

И ирански министар спољних послова Абас Аракчи и иранска делегација разговарају у Њујорку са посредницима укљученим у преговоре, пренели су медији у Техерану.

Иран је поднео жалбу Међународној агенцији за цивилно ваздухопловство (ICAO) Уједињених нација због америчких санкција уведених иранском ваздухопловном сектору, које су довеле до отказивања бројних међународних летова.

Истовремено, ирачка авио-компанија "Ираки ервејз" обновила је летове између аеродрома "Наџаф ел Ашраф" и аеродрома у Ирану, након што су у петак обустављени због америчких санкција. Одлука је саопштена након што је више стотина људи протестовало због обуставе летова.

Петорица британских држављана пуштена су уз кауцију након што су ухапшена због сумње на терористичка кривична дела у бази РАФ Ферфорд, саопштила је полиција.

Иранска амбасада у Великој Британији саопштила је да "категорички одбацује и најоштрије осуђује" спекулације да је Иран умешан у наводну заверу чија је мета била британска војна ваздухопловна база коју користе Сједињене Америчке Државе.

Саудијска Арабија је поново покренула извоз нафте кроз кључни нафтовод Исток–Запад, након што је поправљена деоница која је била оштећена после напада дроновима почетком септембра, пренео је Блумберг.

У Београду ће бити претежно сунчано, дуваће слаб до умерен, источни и североисточни ветар, а највиша дневна температура биће око 24 степена.

Наредних дана највиша дневна температура без битније промене и очекује се у интервалу од 22 до 26 степени.

Очекује се претежно сунчано време, уз слаб до умерен развој дневне облачности.

Само се у недељу и понедељак очекује пролазно умерено наоблачење али ће се задржати суво време.

Навео је да је у престоници ракета "шахед" погодила зграду Академије наука и болницу.

Један од млазних дронова стигао је на неколико стотина метара од границе с Пољском, због чега је команда оружаних снага те државе подигла борбене авионе.

Зеленски упозорава да је Русија већ започела додатну мобилизацију. Према његовим тврдњама, постоје и нови подаци о учешћу војног особља из Северне Кореје. Поред 8.000 који су тренутно присутни, припрема се, како каже, распоређивање контингента од још 10.000 војника.

Кремљ поручује да ће Кијев платити цену за нападе на Русију последњих месеци и да се то сада и дешава.

Председник Владимир Путин изјавио је да, упркос свим мерама које су предузели Министарство одбране и органи за спровођење закона, претње по Русију и даље постоје.

"Знате, то је традиција — пре избора, шеф државе, председник, апелује на бираче да активно учествују у гласању. То се десило и овог пута. Међутим, сви ми, ја и свака особа у Русији, у нашој земљи, схватили смо да ћемо бити ометани", рекао је Путин..

Припадници руских јединица за радиолошку, хемијску и биолошку заштиту тестирали су у Лењинградској области ласер за сузбијање дронова.

Током руско-украјинског сукоба, који траје од 2022. године, беспилотне летелице постале су главно тактичко и стратешко оружје и потпуно су промениле начин извођења борбених дејстава.

Јелена Чукић из Агенције за привредне регистре објашњава да је основни смисао верификације да онај који је био "миран", тј. није имао никакву промену у Централној евиденцији у року од годину дана, сада има рок од 30 дана да провери податке који су евидентирани.

"Другим речима, да позове оснивача и оснивача свог оснивача, што је битно код компликованих власничких структура и да се провери да ли је податак добро евидентиран и да ли евентуално постоји неки нови документ који би требало сада да буде учитан у Централну евиденцију стварних власника, а да се њиме потврди својство евидентираног стварног власника", наводи Чукићева..

Ту обавезу имају и привредна друштва, удружења, задужбине, фондације, огранци и представништва страних привредних друштава.

Подаци важни за праћење токова новца

Јасмина Радовановић из НАЛЕД-а истиче да је јако важно да се разуме да стварни власници нису само оне фирме које су регистроване као власници неке фирме у Србији.

"То може да буде фирма из иностранства, која опет може да има свог оснивача, другу фирму из неке треће државе. Дакле, тај власнички низ треба да се утврди до самог почетка, физичког лица, који има учешће посредно или непосредно и у самом капиталу и у доношењу одлука. Ово је јако важно и за надлежне органе који прате токове новца и за банке које раде са клијентима и за инвеститоре који желе да упознају пословне партнере са којима радимо", указује Радовановићева.

Предвиђене и затворске казне

Закон предвиђа казне за оне који избегавају да унесу податке о стварним власницима. Прекршајне казне за фирме су од 500.000 до два милиона динара, док су за одговорна лица у фирмама од 50.000 до 150.000 динара. Осим прекршајних, закон предвиђа и казне затвора од шест месеци до пет година.

Јасмина Радовановић каже да ове казнене одредбе саме по себи јесу упозорења за оне који можда још нису обавили све везано за регистрацију, а посебно за оне који треба да верификују ове податке.

"Јако је важно да видимо и да надлежни органи који треба да упарују ове податке – и банке и надлежни органи – проверавају саме евиденције, ако утврде да постоје нека неслагања да се обрате и АПР-у да се упаре и провере ови подаци. А онда и да се покрену одговарајући поступци – прекршајни или кривични", истиче Радовановићева.

У Централну евиденцију стварних власника уписано је 173.000 субјеката, али то није коначна бројка.

Лет JU4438 на релацији Београд - Ређо Калабрија планиран је са поласком из Београда у 07:00 часова по локалном времену, док је лет JU4439 на релацији Ређо Калабрија -Београд планиран са поласком у 09:50 часова по локалном времену.

Полазак аутобуса из Катаније ка аеродрому Ређо Калабрија планиран је у 5.00 по локалном времену, док је полазак аутобуса из Ређо Калабрије ка Катанији планиран у 9.30 по локалном времену.

Из компаније моле путнике који путују преко туристичких агенција да се за информације о месту поласка аутобуса обрате својим агенцијама.

"Ер Србија" додаје да пажљиво прати развој ситуације и предузима све расположиве мере како би путницима на наведеним летовима пружила неопходну подршку.

За додатне информације, путници могу контактирати Контакт центар "Ер Србије" позивом на број 0800 111 528 из Србије или +381 11 311 21 23 из иностранства, посетити интернет страницу airserbia.com, као и званичне налоге компаније на друштвеним мрежама.

Бранилац Радисава Рашковића из Дрена, адвокат Будимир Мијачић рекао је након рочишта да је захтев за одређивање притвора био штур и непоткрепљен, те да је једногласни захтев одбране био да се одбаци као неснован, јер како је додао, није било ниједног доказа.

"Предложени су неки сведоци који фигурирају само именом и презименом, нема ниједне речи која би могла да нас упути шта говори и са чиме ће поткрепити оптужницу", навео је Мијачић.

Он очекује да захтев за одређивање притвора буде одбачен и да се приведенима евентуално одреди кућни притвор или нека блажа мера попут полицијског надзора.

Бранитељка Мирослава Радојевића, адвокатица Јелена Кривокапић наводи да не постоји никаква веза са оним што тужилаштво њеном брањенику ставља на терет.

"Ово су измучени људи који су четири сата били у судници. Види се да ниједан од њих нема везе са овим делом, нити су им познате чињенице. Међутим, ја ћу се задржати само на оном што је тужилаштво било дужно да уради, а није. Значи, нема индивидуализације, све је уопштено, као што је и до сада било увек, они су урадили ово, они су урадили оно, тако да смо сви браниоци истакли те приговоре, сви смо се противили захтеву за одређивање притвора и тражили смо да се бране са слободе", казала је Кривокапићева.

Уколико суд то не прихвати, у том случају да им се одреди нека мера која је блажа, као што су кућни притвор или нека друга.

Кривикапићева је пренела да су ухапшени били у различитим притворским центрима, истчући да браниоци нису имали никакве информације где се налазе њихови брањеници.

"Али шта је овде карактеристика, да ми браниоци нисмо имали никакве информације где се налазе наши брањеници. Значи, једноставно ово ми се први пут дешава да апсолутно не можемо да дођемо ни до какве информације где су, шта су, како су", рекла је Кривокапић.

Испричала је да их је зачудио коментар тужитељке која каже да су ухапшенима радили алкотест у пет часова ујутр, да у шест ујутру упадају у стан, хапсе их и раде им алкотест.

"Молим вас, мислим да је то ван логике. А решење да су ухапшени је од 11:00 сати. Значи, ухапшени су у 5 и 6 сати ујутру, а тамо стоји да су ухапшени у 11 сати", појаснила је Кривокапић и додала да је одбрана имала јаче аргументе од тужилаштва.

"Закон јасно каже да се мора детаљно навести шта је осумњичени урадио. Тако да смо то све истакли, свако од колега је изнео баш доста аргумената. Могу да кажем, чини ми се да смо били ми у много јачој позицији него што је била тужитељка, али знате како, видећемо, не можемо ништа унапред да кажемо", рекла је Јелена Кривокапић.

Решење о евентуално даљем притвору треба да буде донето у року од 48 сати рачунајући од момента закључења данашње седнице која је завршена око 19 часова.

Према тужилаштву, чији садржај предлога о притвору преносе медији на албанском, сумња се да су ухапшени умешани у случај убиства и нестанка 23 албанска цивила.

Тужилаштво тврди да су цивили били притворени, претучени и злостављани, а затим погубљени. Осумњичени су наводно затим покушали да им спале тела бензином и масакрирали их силом.

У случају названом "Досије 23", тужилаштво наводи “да су током рата на Косову, 19. априла 1999. године, осумњичени Драган Ђурић, Миломир Радојевић, Милош Рашковић, Мирослав Радојевић, Радисав Рашковић, Саша Ђукић, Светислав Ђукић, Владан Томашевић, Вукоје Леповић, Рангел Рашковић надимком "Лане", Јовица Утвић и Далибор Ђурић, заједно са другим лицима познатим Тужилаштву као припадници Територијалне војне одбране, мобилисани са разним врстама наоружања, били ангажовани у селима Зубин-Поток, на месту званом Мала Калудра, привели групу албанских цивила од 23 особе и чим су их привели, прво су их опљачкали, малтретирали и на крају погубили".

Ухапшену јуче у општини Зубин Поток чине најбројнију групу Срба ухапшених у једном дану на КиМ по основу наводно почињених ратних злочина.

Јучерашња акција је наставак претходних хапшења у Зубином Потоку, тако да је сада 13-оро ухапшених Срба које у Приштини повезују са пронађеним остацима људских костију у масовној гроници у селу Калудра.

Први на листи "Александар Вучић – Уједињена Србија" у Пожаревцу је са грађанима разговарао о инфраструктурним пројектима, водоснабдевању и програму стамбених кредита за младе, уз поруку да ће се залагати за наставак политике развоја и стабилности.

"Сад је време за борбу, за борбу за пристојну, нормалну Србију, Србију успеха и победе и за борбу против оних који су нам земљу разарали од 2000. до 2012. и који се не крију да стоје иза студентско-блокадерске листе. Идемо у борбу. Идемо да их победимо и идемо да размишљамо како да мењамо Србију набоље и како да идемо у будућност, а не да је враћамо у прошлост", рекао је Александар Вучић са листе "Александар Вучић - Уједињена Србија".

Из листе "Европска Србија" поручују да чланство у Европској унији виде као прилику за уређење државе и ефикасније решавање проблема грађана.

"Ја сам се иначе јуче вратио из Европске уније, из Беча. Нећете веровати, идентитет ми нису узели. Као што неки људи данас говоре, да ако одемо у Европску унију, остаћемо без идентитета. Ја се вратио исти какав сам и отишао. И ми кад смо направили Европску Србију, ми смо рекли да су то људи који знају како се решавају проблеми и својим биографијама они што су у животу радили гарантују да ће то урадити. Ови људи који седе овде, ова два професора Београдског универзитета. Сви људи који седе овде, то су људи који су нешто у животу урадили и који кад кажу, ми ћемо ово да урадимо, они то ураде.", рекао је Драган Ђилас са листе "Европска Србија".

Из листе "Расим Љајић - Људски" кажу да и Европска унија мора да покаже да је процес проширења и даље жив.

"Уколико Европска унија жели да покаже да процес проширења није мртав, свакако треба да помогне и охрабри земље Западног Балкана и земље кандидате за чланство у Европској унији. Са овим системом регистрације путника приликом уласка и изласка из земље, ово не само да није помоћ, ово је понижење за грађане ових земаља. И зато ћемо са нашим партнерима и пријатељима из земаља Западног Балкана тражити и покушати да водимо кампању да се овај систем или модификује или промени", рекао је Расим Љајић са листе "Расим Љајић - Људски".

Из Студентске листе порука да желе запошљавање засновано на стручности.

"После две године наше заједничке родољубиве борбе. Оно што вам као кандидат са студентске листе гарантујем јесте: што је добро, сачуваћемо. Што је лоше, поправићемо. Чега нема, направићемо", рекао је академик Радомир Саичић са листе "Студентска листа – студенти побеђују".

"Студентски покрет осмислио је програм да промене систем и да унапреде образовање тако што ће се избор запослених заснивати на стручности, а не на боји партијске књижице. Помозимо студентима да врате достојанство просветним радницима", поручују са "Студентске листе".

"Најважнију тројку дајемо 25. октобра", навео је Дејан Бодирога са листе "Студентска листа – студенти побеђују"..

Од Социјалдемократске партије Србије, коалиционог партнера СПС-а на листи "Ивица Дачић - фактор стабилности". Порука да их повезују дугогодишња сарадња и заједнички политички циљеви.

"Ми смо као на неки начин млађи брат Социјалистичке партије Србије препознали то трајање партије која од 36 година, као Ивица каже, 33 на власти. То заиста говори да смо радници који, да нисмо такви, не би ни опстали све ове године. Наша сарадња, она је препознавање онога што можемо да радимо заједно јер наше политичке традиције имају јасне заједничке циљеве у искључивом интересу грађана", рекао је Југ Радивојевић са листе "Ивица Дачић – фактор стабилности".

Руска странка у кампањи истиче значај приближавања Србије Бриксу и Евроазијској унији.

"Руска странка је странка руске националне мањине. Она представља потомке Руса, нове Русе који су дошли овде по питању бизниса и представља и Србе русофиле. Значи, Срби који обожавају Русију. Наша листа 'Србија у Бриксу' се зове, што ми од почетка, од оснивања тежимо да Србија се прикључи Евроазијској унији", рекао је Слободан Николић са листе "Руска странка – Србија у Бриксу".

"Покрет Снага Србије – Богољуб Карић" о домаћој пољопривреди и положају људи на селу.

"Свако јутро у четири сата кад се пробудим гледам у небо да видим какво ће бити време. Имамо земљу величанствену и имамо српско море. Није, није само Дунав српско море, а време долази да је вода све. Хитно седнете и донесете закон који ће да заштити нашег сељака. Сељак је Солунски фронт. Сељак је буна. Сељак је хиљаду година ову Србију држао са својим воловима.", поручио је Богољуб Карић са листе "Богољуб Карић – Покрет Снага Србије – БК".

Носилац листе "СПП – Покрет за уједињење" Усаме Зукорлић у Прибоју о развоју села и града и положају Бошњака.

"Концентрисани смо на две тачке. Прва тачка је уједињење. Друга тачка су резултати. Хоћемо да ујединимо наш народ да би остварили резултате да би омладина наша имала где да остане. То је наш циљ. Јер ево сутра ћемо. Ево, доћи ће дан, ако Бог да, асфалтираћемо ово. А шта ће нам ако не остане нико? Тако да. Такођер, још једна ствар. Ускоро ћемо имати промоцију програма за младе. Имаћемо десет тачака.", рекао је Усаме Зукорлић са листе "СПП – Покрет за уједињење".

"Аутентична десница – др Милош Јовановић" о економској политици.

"Једна развојна банка коју ми хоћемо да направимо. Да уложи колико Стефане? Педесет хиљада евра. Да се капацитети повећају. Да можете ви да прерађујете, да правите и џем и све оно што хоћемо. Добри почеци. Што је ништа за једну државу, то је права ствар, а не субвенције странцима, странцима и странцима. Нико им није дао динара да уради трансформатор. Ништа од државе. То је срамота и све ћемо то морати да мењамо. Стране инвестиције, у реду, али српски домаћин, српска пољопривреда, српска индустрија. То је приоритет", навео је Милош Јовановић са листе "Аутентична десница – др Милош Јовановић".

"Кренули смо у израду система е-боловања да бисмо олакшали администрацију што грађанима, односно болесним лицима, пацијентима - што је самој држави, Републичком фонду за здравствено осигурање, Министарству здравља и, на крају, за нас у овом што је најбитније", нагласила је Јелена Бојовић.

Краћи рок за послодавце и крај ношења дознака

Говорећи о томе колико је систем донео олакшања у пракси, Бојовић је подсетила на ранију праксу када су грађани морали у року од 72 сата да носе потврду послодавцу:

"Сада ова потврда одлази електронским путем до вашег послодавца, и ви, кад сте најболеснији, можете да останете код куће како и треба, а не да носите потврде и документа", каже Бојовићева.

Посебно је указала на ситуацију са тешким болесницима који су раније морали сваког месеца да одлазе по дознаке и носе их послодавцима:

"Било је непотребно задржавање и код самог изабраног лекара. Долазе људи који су болесни да узимају само папире. Тако да, овај систем је стварно увео једну фантастичну новину за све, и зато и ради, зато што је помогао свима, са свих страна", истиће Бојовићева.

Од 1. јануара 2027. обавеза и за предузетнике са запосленима

Систем је 1. јануара кренуо у примену за сва привредна друштва и државне органе, а од 1. јануара 2027. године обавеза обухвата и предузетнике – паушалце или оне у систему личне зараде који запошљавају најмање једно лице.

"Ово је битно: они могу и сами, наравно, да користе овај систем, чак и ако не запошљавају друга лица, то им је могућност, али им није обавеза“, појаснила је директорка.

Предузетници који желе да се припреме могу већ сада да се региструју на порталу е-Управа.

"Најбитнији први корак који мора одмах да уради јесте да буде регистрован на порталу е-управа са тим највишим нивоом поузданости, а то се зове квалификовани електронски сертификат", објаснила је Бојовићева, додајући да се параметри могу добити у пошти, општини, ПКС-у или инфо-центру Канцеларије за ИТ и електронску управу у Галерији.

За предузетнике су организовани и инфо-дани, попут оног заказаног за 8. октобар, где се пролази кроз систем корак по корак:

"Врло смо практични на тим инфо-данима, односно показујемо сам систем, где тачно да кликнете, што би рекли млади... Идемо буквално клик по клик, то траје једно сат времена", рекла је Бојовићева.

Дијагноза остаје у тајности, брзина преноса података мери се секундама

Одговарајући на питање о приватности података, Бојовић је потврдила да послодавци немају увид у здравствену дијагнозу запосленог.

"У самој потврди и дознаци се не види, то ми кажемо МКБ-10, односно то је дијагноза. Види се, значи, шта је узрок привремене спречености за рад, значи то да ли је болест, нега детета. Дијагноза се не види и не размењује се тај податак", објашњава.

Што се тиче брзине и поузданости размене информација, истакла је да подаци стижу готово тренутно.

"Чим запослени оде код лекара, оног тренутка кад му се отвори боловање, у року од 10-15 секунди стиже потврда и самом послодавцу, па послодавац може боље и да организује посао, одмах зна да неко неће доћи", рекла је директорка.

Иако систем има око милион размењених боловања и више од 150.000 поднетих захтева за рефундацију, проблеми су сведени на минимум:

"Ми сада, ево, имамо у систему скоро милион боловања и имамо поднетих 150, више од 150, 160.000 захтева за обрачун и рефундацију, а имамо јако мало приговора...Све функционише, да кажем, перфектно", истиче.

Планови за будућност: Повезивање са Пореском управом и породиљско одсуство

Говорећи о даљем развоју система, Јелена Бојовић је најавила планове за наредну годину.

"Ми планирамо у наредној години урадимо и унапређења у смислу саме интеграције са неким информационим системима великих привредних субјеката, да олакшамо великим привредним субјектима кад размењују велику количину информација", каже директорка.

Такође, планира се и интеграција са Пореском управом, као и увођење електронског система за породиљско одсуство.

"Породиљско одсуство није боловање и нема везе са Републичким фондом за здравствено осигурање...то је следећа фаза и ту треба да се повежемо са свим локалним самоуправама, општинама, градовима, како би се и самој породиљској процедури олакшао цео процес" - прецизира, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", Јелена Бојовић.

Рок за плаћање је 30 дана. Уколико грађани у том периоду не плате, потврда за упис нелегалног објекта неће бити послата Катастру непокретности, све док новац не стигне на рачун државе.

Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић указује да је неким грађанима стизао на наплату обрачун већи од очекиваног и објашњава да је реч о породичним кућама које се састоје од четири или више засебних делова, па се третирају као стамбене зграде за колективно становање.

"И било је неколико случајева где каже 'живи породица' – да, али физички је подељена, па живе деца, свако има посебан стан, па живе родитељи, па имају пословни простор и онда ми добијемо једну малу стамбену зграду у којој живи пет, шест породица. Законодавац је прописао да уз сваки објекат који се уписује припада и одговарајуће грађевинско земљиште, тако да се кроз овај закон остварује онај принцип јединствене непокретности. И законодавац је прописао рок од пет година да се формира земљиште за редовну употребу објеката", наводи Милић.

Заштита од несавесних инвеститора

Измена Закона доноси олакшице и станарима у зградама за које несавесни инвеститори нису обезбедили све папире. Наиме, за незавршене и специфичне објекте морају да се приложе извештај о затеченом стању и скице грађевинских инжењера.

"Грађани практично имају нову могућност да се обрате и архитектама и грађевинским инжењерима поред самих геодетских организација. То је можда решење да се убрза сам процес", наводи архитекта Данијела Рабреновић.

Када Агенција обради захтев, на потезу је Републички геодетски завод. До сада је донето више од 600.000 потврда, које се сукцесивно уписују у базу.

В. д. директора Републичког геодетског завода Далибор Бабић напомиње да су појачали капацитете везано за тај упис.

"'Свој на своме' је апсолутни приоритет у Републичком геодетском заводу, ангажовали смо колеге који раде и на другим пословима да се укључе у поступак спровођења и уписа потврде, односно објекта и права својине за грађане који су то право и остварили добијањем потврде", наводи Бабић.

Правници упозоравају на замке

Ипак, правници упозоравају на замке. Рок од 30 дана за уплату брзо прође јер обавештења стижу СМС-ом или мејлом, што је проблем у сеоским срединама.

"Издаје се потврда на коју није могуће уложити право жалбе, без обзира да ли је у питању нека незадовољна страна или сам подносилац захтева. Поставља се питање како ће пракса решавати евентуалне грешке или уписе до којих је дошло ако не одговарају правом стању ствари на терену", указује Никола Терзић, адвокат из Лознице.

Држава је повукла и оштру црвену линију – све што је изграђено после сателитског снимка из 2025. године биће одбијено и ти објекти неће бити уписани у Катастар непокретности.

Наглашава да Европа углавном има капацитете да смести, едукује и интегрише придошлице, што указује на то да не постоји стварна структурна криза у погледу капацитета.

"Ти људи када дођу – то није баш криза. Е сада, друго је перцепција у јавности. Дакле, онда долазимо до тог политичког дела, када људи заправо почну да перципирају и дају изјаве типа – превише их је. И генерално, то је, дакле, та једна врста страха, панике од другог. И то је заправо та криза", каже Даутовић емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

Такође, стари аргумент домаће радничке класе да имућни дођоши узимају посао у Европи више не пије воду, јер нискоквалификовани мигранти данас најчешће обављају послове попут чишћења улица и тоалета, које домаће становништво уопште не жели.

Положај Јужне Европе и нефункционална правила ЕУ

Земље Јужне Европе – попут Италије, Шпаније, Грчке, Кипра и Малте – прве су на удару због своје географске позиције, али су у великој мери остављене саме да се носе са проблемом.

Проблем додатно усложњава застарели Даблински споразум из деведесетих година, према којем азил мора да одобри она земља у коју је мигрант прво крочио на територију Европске уније.

"Грчка је једна од сиромашнијих земаља у Европској унији. Развили су некакву мрежу за прихватање избеглица. Међутим, није сада то толико моћно, следствено и количини новца коју они имају на располагању. Исто вам се односи и на Италију и на Шпанију. Иако су у питању много веће економије, напросто не могу да апсорбују толико и не могу све саме", објашњава Даутовић.

Случај Сеута: Употреба људи у геополитичким играма

Анализирајући конкретне примере – попут летњег упада 60.000 Мароканаца у шпанско-афричку енклаву Сеуту, Даутовић објашњава да је реч о свесно изазваној политичкој кризи у којој су људи искоришћени као геополитички чип.

"Појавили су се снимци на којима је врло јасно да мароканска полиција одводи камионе, избацује те људе непосредно пред границу са Сеутом, са шпанском територијом, и практично их тера или упућује да пређу ту границу. Дакле, то је било на подстицај Марока", истиче Даутовић.

Овај маневар био је повезан са ширим геополитичким притисцима на шпанског премијера Педра Санчеза и његову позицију у вези са Западном Сахаром, што доказује колико се људска патња често злоупотребљава у дневнополитичке сврхе.

Европска политика и блокада Брисела

У пракси, унутрашња политика и миграције нису у директној надлежности Европске уније, већ о њима одлучују појединачне државе чланице.

Иако Европска комисија покушава да успостави систем регулације и квота, ове иницијативе већ деценију и по наилазе на саботажу појединих земаља. Државе попут Чешке и Словачке, вођене антимигрантским и ксенофобним ставовима, редовно улажу вето, одбијајући да пруже помоћ земљама на удару попут Грчке и Италије.

Безбедносни изазови – тероризам и родна безбедност

Када је реч о безбедносним ризицима, јавност најчешће помишља на тероризам, нарочито током великог прилива избеглица 2015. године из Сирије и Ирака, када се страховало од инфилтрације агената Исламске државе.

Ипак, чешћи безбедносни изазов јесте културолошко несналажење придошлица у модерном европском урбаном друштву:

"Имате ситуацију да неко дође са планина Авганистана. За њих је јако чудно кад се појаве у неком граду као што су Берлин или Келн или Минхен, да виде жене које су врло оскудно обучене, да виде мушкарце који су чудно обучени и који се држе за руке, љубе. Они могу да реагују на те ствари и напросто условљени су и одгајани су у таквој култури да се такве ствари кажњавају", каже Даутовић.

Иако овакви инциденти по броју не чине масовни криминал, у политици је пресудна перцепција јавности, што антимигрантске групе обилно користе пласирајући страх од угрожености безбедности.

Економски парадокс и популациони земљотрес

Европа се суочава са демографским старењем и ниским природним прираштајем, што директно угрожава постојећи пензиони систем заснован на томе да мањи број запослених издржава растући број пензионера.

Иако је економији и радној снази потребна замена, континент истовремено ограничава улазак миграната.

Сличан проблем има и Јапан, док земље које одбијају миграције виде смањење сопствених економских капацитета.

Политички успон деснице и страх од "варвара"

У политичком смислу, мигрантска криза доноси највећи профит десници, која успешно користи идентитетске политике и страх од "варвара".

"Десница увек користи те идентитетске политике – национализам, религију, традиционалну породицу. Она врло успешно користи тај страх од 'варвара' који је ту на граници и који ће да пређе границу, поробити вас, уништи вашу културу", мишљење је Мирка Даутовића.

Широм Европе десница бележи раст – пре свега у Француској, Немачкој и Великој Британији.

Са друге стране, левица губи подршку, јер бирачима нуди рационалне економске пројекте и анализе климатских промена, док савремена публика тражи брзе, емоционалне поруке.

Позиција Србије

Када је реч о Србији, већина миграната користи нашу земљу искључиво као транзитну руту и нема намеру да ту остаје.

Ипак, мигрантска и радна динамика се мењају.

"Ви видите овде мигранте у градовима, који нам достављају ствари. То су људи који су дошли из Таџикистана, Киргистана, Индије и Пакистана. Међутим, имате питање и радне снаге на нашим пољима, колико радника је потребно за жетве, за сетве, друге послове у пољoпривреди" напомиње Мирко Даутовић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

"Раде на начин да се огроман новац из буцета Републике Србије практично слива у њихове џепове свакодневно, али нажалост преко најрањивијих органа власти као што су школе, предшколске установе, центри за социјални рад, домови здравља", наводи Сања Унковић, заменик Повереника за заштиту информација од јавног значаја.

Ћутање управе највише погађа новинаре

Закони су добри, али се у многим случајевима не примењују, оцењују у ОЕБС-у. На њихову адресу стигло је око 9.000 жалби, а ћутања управе, кажу, највише погађа новинаре.

"Чак 56 одсто жалби тицало се ћутања управе, односно надлежни органи нису одговорили на захтеве. Чак 43 одсто тих захтева било је упућено од стране медија. Kада је информација од јавног значаја сакривена од новинара, директно је угрожено право јавности да зна", истиче Марсел Пешко, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији.

Потребно хитно доношење новог закона

Посебан проблем је када институција на захтев уопште не одговори. А, по закону, морали би у року од 15 дана, односно 48 сати када се ради о информацијама важним за живот, здравље или животну средину.

"Три од четири жалбе које су нам долазиле односиле су се на ћутање управе. Дакле, не да је неко био незадовољан добијеном информацијом, него тиме што уопште није добио информацију. Сада смо успели изменама закона и дајући могућност Поверенику да кажњава у тим случајевима надлежно лице у органу власти, да сведемо тај проценат на неких 33 или 34 одсто", поручује Милан Мариновић, саветник Повереника и некадашњи Повереник за заштиту информација од јавног значаја.

Из Kанцеларије Повереника поручују да је међу најважнијим задацима хитно доношење новог Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

29.09.2026. Уторак: Ујутру по котлинама, висоравнима и речним долинама краткотрајна магла. Током дана претежно сунчано уз слаб до умерен развој облачности. Ветар слаб до умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од 5 до 11 °С, а највиша дневна од 22 до 25 °С.

30.09.2026. Среда: Претежно сунчано, а само на истоку променљиво облачно. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни. Најнижа температура од 7 до 13 °С, а највиша од 22 до 26 °С.

01.10.2026. Четвртак: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 5 до 12 °С, а највиша од 23 до 25 °С.

02.10.2026. Петак: Претежно сунчано уз слаб до умерен развој облачности на југу и истоку. Ветар слаб, источни и североисточни. Најнижа температура од 5 до 11 °С, а највиша од 21 до 24 °С.

Од стандардног броја од 300 аутобуса и 200 трамваја који дневно излази на улице Загреба, становнике главног града Хрватске превозила су два трамваја и један аутобус.

У поподневној смени само је један радник дошао да ради, па је саобраћао само један трамвај, преноси ХРТ.

Отежано је и одвожење смећа, пошто је 11 камиона градске чистоће опслуживало искључиво приоритетне институције попут болница, школа и старачких домова.

Разлог штрајка је сукоб око неадекватних плата, због чега су синдикати покренули штрајк и смањили обим комуналних услуга пре завршетка арбитраже, што градоначелник чврсто одбацује као неодговоран ултиматум.

Упркос озбиљним поремећајима, болнице и школе настављају нормално да функционишу.

Министарство просвете је потврдило да ће кашњења ученика на наставу због проблема са превозом бити оправдана.

Грађани су морали да се ослоне на алтернативне методе превоза, што је изазвало довело до преоптерећења система апликација за превоз, а тешко се долазило и до таксија.

Хрватске железнице су интервенисале како би смањиле притисак и забележиле су значајан прилив путника у приградским возовима, који саобраћају по реду вожње без кашњења.

Градоначелник Загреба Томислав Томашевић захвалио се грађанима што су се придржавали препорука и тиме, како је рекао, спречили саобраћајни колапс.

Томашевић: Штрајк почео пре завршетка арбитраже о обављању минималних послова

Томашевић је рекао да је штрајк почео пре завршетка арбитраже којом би требало да се утврде нужни послови који се морају обављати и током штрајка.

"Јутрос је готово у потпуности обустављен јавни пријевоз и одвоз отпада. То се догодило унаточ томе што није завршена арбитража о такозваним нужним минималним пословима, а што се по закону треба завршити ако се послодавац и синдикат не могу договорити колико се послова мора одрађивати за вријеме штрајка. Арбитража није завршена због одговорности синдиката који цијело вријеме одуговлаче", рекао је Томашевић.

Пленковић: ХДЗ нема ништа са штрајком

Премијер Хрватске и председник ХДЗ-а Андреј Пленковић је рекао да је одговорност за штрајк на загребачким властима, градоначелнику Томиславу Томашевићу, Загребачком холдингу и одбацио инсинуације да иза штрајка стоји ХДЗ.

"Што се тиче ниских оптужби да иза штрајка ЗЕТ-а и комуналних служби у Загребу стоји ХДЗ, треба отворено рећи да је одговорност на Граду, градоначелнику, загребачком Холдингу и свима онима који су надлежни за комуналне теме. Занимљиво је да се у року од пар сати одмах настоји пребацити одговорност на ХДЗ, но, наравно ми с тим штрајком немамо ништа", рекао је Пленковић.

Према најавама, наставак штрајка очекује се и сутра.

"Синоћ, негде после 19 часова, непозната лица су ушла у овај ограђени простор овде и уништила део скејт парка чиме је нанета велика материјална штета овом објекту, али оно што поставља посебну опасност јесте да се пожар десио испод Бранковог моста. Дакле није угрожен само скејт парк, него је био угрожен и Бранков мост, дакле жила куцавица за све који живе у Београду и који дневно прелазе преко Бранковог моста и овај случај је пријављен полицији, привести починиоце за ово кривично дело и примерно казнити", рекао је директор "Србијаводе" Горан Пузовић.

Пожар је оштетио део онога што је до сада урађено, па ће пре наставка радова бити потребна санација. Коначан обим штете утврдиће надлежне службе.

"По сазнањима није било никога у парку, осим починиоца, очигледно. Материјална штета по нама је 5.000 евра директна али ће надлежне службе извршити праву процену и потврдити наше сазнање. Полиција је већ на терену, ради свој део посла и није ово једино место где се дешавају овакве ствари", навео је Пузовић.

Радови још нису завршени, па је простор испод Бранковог моста и даље градилиште. Неовлашћеним уласком, упозоравају из "Србијавода", не угрожава се само лична безбедност, већ и безбедност радника.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву, наводи Полицијска управа Ниша.

"Распоређивање овог батаљона из Уједињеног Краљевства не представља промену у мандату КФОР-а, и није део отпочетог процеса да се оптимизује положај КФОР-а", наводи се у саопштењу.

Подсећа се да КФОР "наставља да доприноси одржању безбедног окружења свих народа који живе на Косову", као и слободе кретања, под мандатом Уједињених нација заснованом на Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација из 1999.

У саопштењу се додаје да ће батаљон сарађивати "непристрасно, у сваком тренутку и у блиској сарадњи са косовском полицијом и Мисијом Европске уније".

Полиција га је убрзо пронашла, као и пиштољ из којег је, како се сумња, испалио хитац.

Четрдесетогодишњи мушкарац задобио је тешке телесне повреде и он је збринут у Универзитетском клиничком центру у Крагујевцу.

Полиција, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Крагујевцу, интензивно ради на расветљавању свих околности овог догађаја.

Жељко Марковић наводи да би цена гаса од око 30 евра по мегават-сату била више него двоструко нижа од тренутне цене на ТТФ берзи, која је око 70 евра.

Неизвесност око НИС-а се наставља

Када је реч о НИС-у, америчке лиценце за рад и снабдевање компаније, као и за преговоре о њеној продаји, истичу 30. септембра. Марковић каже да очекује да ће Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија САД (OFAC) продужити лиценцу, али не због напретка у преговорима, већ због последица које би престанак рада НИС-а имао по снабдевање Србије.

Оцењује да је ситуација око НИС-а представља највећу неизвесност за стабилност снабдевања дериватима.

Дизел за сада стабилан, нафта око 107 долара

Снабдевање дизелом је, према његовим речима, за сада стабилно, а пуштање 5.000 тона дизела из државних резерви требало би додатно да обезбеди стабилност тржишта.

НИС производи довољне количине, док се мањак надокнађује увозом, који је отежан и због ниских водостаја. На светском тржишту истовремено расте цена нафте, која је јутрос достигла око 107 долара за барел.

Проблеми са гасом у Европи могли би да се одразе и на Србију

Европа се суочава са проблемима у снабдевању дизелом и гасом, а евентуална криза могла би да се одрази и на Србију кроз више цене гаса и електричне енергије.

Марковић наводи да ће много зависити од температуре током зиме – блажа би значила мању потрошњу, док би оштри временски услови могли да повећају потрошњу, цене и ризик од несташица.

Ниски водостаји додатно поскупљују транспорт увозног угља, јер барже не могу да буду потпуно натоварене.

Ипак, Марковић истиче да је тржиште енергената у Србији тренутно стабилно и да се очекује стабилно снабдевање током зиме, али уз потребу да се прати развој ситуације на светском тржишту.

Цело гостовање Жељка Марковића можете погледати у видео-запису на почетку текста.