Зауставимо Фејсбук док не уништи демократију

Хвала, Џонатане, на овим веома ласкавим речима. Хвала АДЛ-у на овом признању и на вашем напору да победимо фашизам, мржњу и фанатизам. И, да будем јасан, када кажем „фашизам, мржња и фанатизам”, не мислим на имена лабрадудли ултрадесничара Стефана Милера.

Знам да се неки од вас питају шта, ког ђавола, овај комичар има да каже на оваквој конференцији. Ја се то први питам. Последње две деценије углавном сам провео у некој улози.

Заправо, ово је први пут да стојим на бини и говорим као један од мојих најнеомиљенијих карактера, Саша Барон Коен. И морам признати да сам престрашен.

Схватам да је моје присуство овде неочекивано и због додатних разлога. Повремено ми критичари пребацују да моје шале подупиру старе стереотипе. 

Истина је да сам у досадашњем животу био страствени борац против фанатизма и нетолеранције. Као тинејџер у Британији марширао сам против Националног фронта и тражио укидање апартхејда. Као студент сам путовао Америком и писао тезу о грађанским покретима, ослањајући се на архиву АДЛ-а. Као комичар, користио сам своје ликове како бих навео људе да спусте гард и открију у шта стварно верују, укључујући и њихове сопствене предрасуде.

Нећу сада да се размећем тврдећи да сам све у животу радио из виших побуда. Да, нешто од мојих штосова, добро, половина мојих фора су потпуно невине, а друга половина детињаста.

Признајем, нема ничег посебно просветљујућег код мене као Бората, првог фејк њуз новинара који трчи го на конференцији трговаца некретнинама.

Али када Борат наведе целу кафану у Аризони да пева „баци Јевреја у бунар” то показује колико смо неосетљиви на антисемитизам. Када Бруно, геј модни репортер, почне да љуби мушкарца у кавезу за борбу у Арканзасу чиме је замало изазвао праву побуну, то показује насилну природу хомофобије. А када прерушен у ултралибералног предузимача предлажем изградњу цркве у руралној Америци изазвавши једног локалца да поносно призна „ја сам расиста, против муслимана”, то показује колико је исламофобија прихватљива.

Зато сам почаствован што сам овде са вама. Широм света данас демагози ударају на наше најгоре инстинкте. Теорије завере се из ћумеза селе на главну сцену. Као да се Доба разума, ера јасних доказа, завршава и сада је знање изгубило легитимитет, а наука је превазиђена.

Демократија која је зависна од ширења истине је у повлачењу, а аутократија која почива на ширењу лажи маршира. Злочини из мржње су у порасту, као и убилачки напади на верске и етничке мањине.

Шта је заједничко овим опасним трендовима?

Ја сам тек комедијант и глумац, нисам професор. Али ми је нешто, ипак, јасно. Сва та мржња се шири уз помоћ неколико интернет компанија које су постале највећа пропагандна машина у историји.

Највећа пропагандна машина у историји.

Размислите о томе. Фејсбук, Јутјуб, Гугл, Твитер и други допиру до милијарди људи. Алгоритми од којих ове платформе зависе намерно појачавају садржаје који привлаче кориснике, а то су приче које дирају наше основне инстинкте и окидају бес и страх.

Зато нам Јутјуб препоручује видео-снимке теоретичара завере Алекса Џонса на милијарде пута. Зато лажне вести побеђују праве вести, јер истраживања показују да лаж путује брже од истине.

Не треба онда да нас чуди што највећа пропагандна машина у историји шири најстарију теорију завере у историји, лаж да су Јевреји некако опасни. Како видех у једном новинском наслову „Замислите само шта би све Гебелс урадио да је имао Фејсбук”.

На интернету све може изгледати подједнако легитимно. Десничарски Брајтбар изгледа као Би-Би-Си. Лажни „протоколи сионских мудраца” делују подједнако истинито као извештаји АДЛ-а. Дивљања неког лудака чине се кредибилним колико и открића добитника Нобелове награде.

Чини се да смо изгубили заједничку свест о основним чињеницама на којима почива демократија.

Када сам у лику гангстера у покушају Али Џија питао астронаута База Олдрина "какое одати по Сунцу, брате" та је шала радила јер је публика веровала у исте чињенице. Ако мислите да је слетање на Месец превара, онда вам та фора није била смешна.

Када Борат постигне да цела кафана у Аризони прихвати да „Јевреји контролишу сав новац и никада нам га не враћају”, та фора ради јер публика дели став да је такав доживљај Јевреја теорија завере с кореном у средњем веку.

Али, када захваљујући друштвеним медијима завере добију замах, онда је мрзитељима олакшана регрутација, странцима је отворен пут да се мешају у наше изборе и државама попут Мјанмара је отворен пут за геноцид над Рохинџама.

Шокантно је колико се лако завера претвара у насиље. У мом најновијем серијалу „Ко је Америка?” пронашао сам образованог, нормалног лика с добрим послом, али који је на друштвеним медијима понављао многе теорије завере председника Трампа, што их је овај сервирао више од 1.700 пута својој бази од 67 милиона пратилаца. Председник је чак твитовао да размишља да прогласи покрет Антифа, антифашисте који марширају против ултрадесничара, за терористе.

Тако да сам ја, прерушен у израелског антитерористичког експерта, пуковника Ерана Морада, рекао свом саговорнику да ће на Женском маршу у Сан Франциску Антифа убацити хормоне у дечје пелене како би их претворила у „трансродне особе”. И он ми је поверовао.

Објаснио сам му како да прикачи мали уређај на троје потпуно невиних људи на маршу и објаснио му да када притисне дугме изазива експлозију која ће их усмртити. Наравно да му нисам дао прави експлозив, али он је веровао да јесам. Занимало ме је да ли ће то стварно да уради?

Одговор је: хоће. Притиснуо је дугме и био убеђен да је стварно усмртио три људска бића. Волтер је био у праву, „они који те убеде у апсурдно, навешће те да починиш злочин”. А друштвени медији омогућују ауторитативнима да апсурдима затрпају милијарде људи.

У своју одбрану, компаније власници друштвених медија предузели су неке кораке да смање мржњу и заверу на својим платформама, али су те промене углавном козметичке.

Данас говорим овде јер верујем да је плуралистичка демократија на прекретници и да ће наредних 12 месеци и улога друштвених медија бити одлучујућа. Британски бирачи ће отићи на биралишта док им онлајн завереници буду промовисали бедну теорију о „великој замени”, како ће беле хришћане заменити муслимански имигранти. Американци ће гласати за председника док тролови и ботови буду подметали огавну лаж о „хиспанској инвазији”.

И после много година емитовања видео-клипова на Јутјубу у којима се климатске промене називају „преваром”, САД су на путу да се за годину дана повуку из Париског споразума.

Мислим да је дошло време за дубоко преиспитивање друштвених медија и начина на који они шире мржњу, завере и лажи. Прошлог месеца је, опет, Марк Закерберг из Фејсбука имао велики говор у ком је, очекивано, упозоравао на опасност од закона и прописа којима би се контролисале компаније попут његове. Е, па, неки од његових ставова су напросто апсурдни.

Хајде да то побројимо.

Као прво, Закерберг целу ствар слика као „изборе... око слободног изражавања”. То је сулудо.

Не ради се о ограничавању било чијег права да говори. Ради се о давању људима, међу којима су и неки од најнечаснијих ликова који постоје, највеће платформе у историји помоћу које могу да досегну трећину човечанства.

Слобода речи није слобода рича (домета).

Нажалост, увек ће бити расиста, женомрзаца, антисемита и нападача на децу. Али сложићемо се да таквима не треба давати слободну платформу да разгласе своје погледе и таргетирају жртве.

Друго, Закерберг тврди да би нова ограничења шта може да се појави на друштвеним мрежама представљала „корак уназад у слободном изражавању”. То је глупост. Први амандман каже да Конгрес неће законом спутавати слободу изражавања, али то се свакако не односи на приватне бизнисе попут Фејсбука. Не питамо ми те компаније да ограниче право изражавања у друштву.

Само тражимо да се на својим платформама понашају одговорно.

Када би се неонациста догегао у неки ресторан у почео да прети осталим гостима и виче да ће побити Јевреје, да ли би га власник послужио елегантним ручком? Наравно да не би! Власник има свако право, па чак и моралну обавезу, да га шутне напоље, а исто важи и за интернет компаније.

Треће, Закерберг изједначује регулисање рада компаније попут његове са потезима „најрепресивнијих друштава”. Невероватно. И то од једног од шест људи који одлучују које информације ће највећи део света видети. Закерберг у Фејсбуку, Сундај Пичар у Гуглу, Лари Пејџ и Сергеј Брин у Алфабету, Бринова бивша свастика Сузан Вођицки у Јутјубу и Џек Дорси у Твитеру.

Силицијумска шесторка, све милијардери, све Американци, који брину много више о расту сопствених акција него о заштити демократије. Овај идеолошки империјализам, шест неизабраних индивидуа у Силицијумској долини које намећу свој поглед остатку света, не полажу рачуна ниједној влади и понашају се као да су изван домашаја закона. Као да живимо у Римском царству, а Марк Закербер је Цезар. То макар објашњава његову фризуру.

Ево идеје. Уместо да дозволимо да силицијумска шесторка одлучује о судбини света, хајде да наши изабрани представници, које је народ бирао, свака демократија на свету, имају макар неки утицај.

Четврто, Закерберг говори о добродошлој „разноврсности идеја” и прошле године нам је дао пример за то. Рекао је да су постови који негирају Холокауст „дубоко увредљиви”, али није дозволио да их Фејсбук уклони „јер мислим да има ствари које разни људи погрешно разумеју”.

У овом тренутку и имамо негаторе Холокауста на Фејсбуку, а Гугл вас једним кликом и даље води до сајтова где се ватрено поништава Холокауст. Један од челника Гугла ми је једном приликом рекао, да не поверујеш, да нам такви сајтови дају „обе стране приче”. То је лудило.

Да цитирам Едварда Р. Мароуа, „човек не треба да прихвати да свака прича има две подједнаке и логичне стране”. Имамо милионе доказа за Холокауст, то је историјска чињеница. Негирање није тек нечије мишљење. Они који то чине настоје да се међусобно охрабрују.

Закерберг каже да људи треба сами да одлуче шта је кредибилно, не технолошке компаније. Али данас, када две трећине миленијалаца није чуло за Аушвиц, како ће они знати шта је „кредибилно”? Како ће знати да је лаж лаж.

Постоји објективна истина. Чињенице постоје. И ако ове интернет компаније заиста желе да направе разлику, само треба да ангажују довољно посматрача да стварно прате и блиско сарађују са групама попут АДЛ-а, да инсистирају на чињеницама и уклањају лажи и завере са својих платформи.

Пето, када говоримо о потешкоћама са уклањањем садржаја, Закерберг пита „где да повучемо црту?". Да, повлачење црте може бити тешко. Али оно што он заправо каже јесте да је уклањање тих садржаја прескупо.

Реч је о најбогатијим компанијама на свету, које имају најбоље инжењере. Могли би све то да поправе, само када би хтели. Твитер би могао да постави алгоритам који би уклањао говор мржње белих екстремиста, али потврђено је да они то не раде јер би тако избацили и неке веома популарне политичаре.

А можда то и није тако лоше!

Истина је да ове компаније не желе битно да се мењају јер је сав њихов пословни модел базиран на заокупљању пажње, а ништа не заокупља као лажи, страх и гнев.

Време је да коначно ове компаније назовемо правим именом – то су највећи издавачи у историји. А ево и идеје за њих: држите се основних стандарда и праксе које се држе новине, магазини, ТВ вести свакодневно.

Имамо стандарде који кажу да се неке ствари на телевизији и у филмовима не могу радити и не могу говорити.

У Енглеској ми је речено да Али Џи не може да псује ако се појави на екрану пре девет увече. У САД Филмска асоцијација регулише и рангира све што гледамо.

Сцене из мојих филмова су скраћиване да би се уклопиле у те стандарде. Ако за филм и телевизију постоје стандарди, онда би требало да постоје и за компаније које објављују материјал приступачан милијардама људи.

Узмимо, рецимо, политичке огласе. Твитер их је, срећом, коначно забранио, Гугл такође планира промене. Али ако платите, Фејсбук ће објавити шта год пожелите, чак и лаж. И још ће вам помоћи да микротаргетирате тим лажима кориснике на које ће то имати највише ефекта.

Са таквом уврнутом логиком, да је Фејсбук постојао тридесетих година прошлог века они би допустили Хитлеру да качи тридесетосекундне огласе о свом „коначном решењу јеврејског питања”.

Па ево вам доброг стандарда и праксе: Фејсбуковци, почните да проверавате политичке огласе пре него што их објавите, престаните са микротаргетирањем сместа, и када су огласи лажни, вратите новац и не објављујте то.

Ево још једне добре праксе: успорите. Не мора све одмах да се објави. Оскар Вајлд је једном рекао – „живимо у време када су непотребне ствари постале неопходне”. Да ли је неопходно сместа објавити сваку мисао или видео, чак и ако је у питању расизам или убиство. Наравно да није.

Убица муслимана на Новом Зеланду уживо је стримовао свој злочин на Фејсбуку и тако доспео до милиона људи. Био је то „снаф” филм који су вам приказивали друштвени медији. Зашто немамо неко мало одлагање па да се овај трауматични видео може зауставити пре него што се објави?

Коначно, Закерберг каже да компаније које стоје иза друштвених медија треба „да буду у складу са својом одговорношћу”, али је тотално нем када треба да објасни шта се дешава када тог склада нема.

Једно је сигурно, оне не могу саме себе да контролишу. Као и са индустријском револуцијом, време је за регулацију и законе који би обуздали похлепу ових хајтек пљачкашких кнезова.

У свакој другој индустрији компанија је одговорна ако су јој производи дефектни. Када експлодира мотор или не раде појасеви, произвођачи аутомобила опозову десетине хиљада возила и то их кошта на милијарде долара.

Поштено је рећи Фејсбуку, Твитеру и Јутјубу: ваш производ је дефектан, у обавези сте да га поправите, небитно је колико кошта и није важно колико модератора треба да запослите.

У свакој другој индустрији тужиће вас за штету коју проузрокујете. Издавач одговара за лаж, људе туже због клевете. Мене су тужили онолико пута. Сада сам тужен од некога кога не желим да поменем јер ће опет да ме тужи.

Али друштвени медији су углавном заштићени од одговорности за садржај који њихови корисници постављају, без обзира на то колико је скаредан, штити их Секција 230, пазите сад ово, Указа о комуникационој пристојности. Какав апсурд!

Срећа па интернет компаније сада одговарају за педофиле који користе њихове сајтове да таргетирају децу. А ја кажем, нека буду одговорни и за оне који користе њихове сајтове да позивају на масовно убијање деце због расе којој припадају или религије. Можда казне нису довољне.

Можда је време да Марку Закербергу и осталим главешинама кажемо: већ сте дозволили једној страној сили да нам се умеша у изборе, већ сте помогли један геноцид у Мјанмару, још једна таква ствар и идете у затвор.

На крају све се сведе на то у каквом свету желимо да живимо. У свом говору Закерберг је рекао да је један од његових главних циљева да се „подржи најширу могућу дефиницију слободе изражавања”.

Ипак, наше слободе се ту не завршавају, оне су средство за друге циљеве – као што кажете овде у САД – за право на живот, слободу и срећу. Само што су данас ова права угрожена мржњом, заверама и лажима.

Дозволите ми да завршим једном сугестијом за другачији друштвени циљ. Основни циљ друштва треба да буде да обезбеди да нико не буде таргетиран или малтретиран или убијен због тога ко је, шта је, одакле је, кога воли и коме се моли. 

Ако то поставимо као наш циљ, ако истину ставимо испред лажи, толеранцију испред предрасуда, емпатију испред равнодушности, стручност испред незнања, онда бисмо можда, тек можда, могли да зауставимо највећу пропагандну машину у историји, спасили демократију, имали бисмо и даље простор за слободан говор и слободно изражавање и, што је најважније, моје шале би и даље пролазиле.

Хвала вам.