Тодоровић: И у августу преко 35 степени, далеко смо од температурних рекорда

Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је да су изузетно топли дани били крајем јуна и почетком јула, када је забележено и више од 37 степени, а најтоплији дан била је субота, када је у Београду било 39, а у неким местима и до 40 степени.

"Што није рекордна температура. Оборили смо у суботу датумски рекорд за 23. јул. Ако поредимо Београд, који има најдужи низ података, температура до суботе, претходни рекорд је био 37,3", истакао је Тодоровић.

Напоменуо је да смо далеко од температурних рекорда који су забележени 2007. године.

"То је 24. јул 2007. године. У Београду је било 43,6, а за подручје Србије – Смедеревска Паланка 44,9. И у другим местима је било преко 40, мислим да само у три-четири места није забележен рекорд", навео је Тодоровић.

Истакао је да било много виших температура, а да у наредном периоду не може да искључи високе температуре до краја лета, пошто су, како је навео, временске прилике непредвидиве.

"Прегурали смо половину лета. Биће топло и у августу и последњих дана јула. Биће сигурно температура преко 35 степени, што се сматра екстремно високим температурама. У петак је једна таква прилика, то је 29. јул. Неће бити као 23. јула, пред промену времена са благим освежењем са пљусковима и грмљавином. Тако да би, на пример, у недељу, понедељак и уторак максимална температура била између 27 и 32 степена, што је око просечних вредности већ деценијама", рекао је Тодоровић.

Истакао је да у метеорологији постоји традиција давања имена појавама које имају последице по становништво, а то су тропски циклони. Њима се, како је навео, имена дају више од 60 година.

Недељко Тодоровић је навео да немачка метеоролошка служба понекад на сајту распише неки конкурс за кумовање одређеним метеоролошким појавама, али да се званично за вантропске циклоне или антициклоне, као што је овај са високим притиском и топлим ваздухом не одређују називи.

Објаснио је да су пљускови и непогоде карактеристика летњег времена и наше климе, као и да тога нема зими, већ само током топлог дела године.

"Ово лето било је тих пљускова и грмљавина, али у већини места они нису донели ни кап кише, условно речено. Зато ова суша, преовлађује сушни карактер лета. Још од фебруара, када су биле обичне зимско-пролећне кише, био је мањак падавина. Када су почели пљускови који су изоловани као ретки, показалие су се још мање ефикасним да би се земља напојила водом, тако да се суша наставља", навео је Тодоровић.

Истакао је да је пљускова са грмљавином увек било и да ће их увек бити.

Тодоровић је напоменуо да су акумулације из којих се напајају хидроелектране на минимуму и да је то последица суше која је почела још у фебруару.