Нестајање лужничких села

У лужничком крају, последњим пописом, забележен је надрастичнији пад становништва у Србији. За протеклих пет деценија општина Бабушница изгубила је две трећине становника, а великом броју села прети потпуно нестајање са демографске карте. Једно од њих је Љуберађа.

Љуберађа, занатски центар југоисточне Србије - некада било, данас се само приповеда. На оронулим радњама катанци, а претежно старачка домаћинства, једва могу да произведу нешто за сопствене потребе.

"Мало смо ми остали овде", каже Игњат Николић. "Само стари људи, нема, нема..."

У Љуберађи је некада било 55 занатских радњи, сећа се Милорад Накић, занатлија: "Све могуће бранше: ћурчије, ковачи, бојаџије, а плус водни погон, воденице, ваљавице. Људи су са стране долазили. Цела Лужница је долазила, сва околна села."

Основна школа својевремено је имала око 850 ђака. Данас у свих осам разреда, укупно их је 28. Већина њих путује из забачених села или станује у школском интернату.

Милош Марковић, ученик 7. разреда, сваког дана путује пешке осам километара до школе. У школи имају само два компјутера, уче по мало, како ко стигне.

"То су деца печалбара. Често не могу да купе ни ужину, ни књиге, свеске, тако да им наставници у томе помажу", каже Марица Стаменковић, професорка руског језика.

Памти се и то: седамдесетих година, прошлог века, метар квадратни плаца у Љуберађи био је скупљи него у Нишу. Тада су се печалбари враћали у свој родни крај.

Љуберађа је некада имала статус општине. кажу да је средином прошлог века, овде свака кућа имала по два локала која су радила. Данас, тек неколико продавница, а и оне једва опстају.

Поглед на будућност из Лужнице је суморан, јер процене говоре да ће до 2020. године петнаест села остати без иједног становника.