Сећање на хајдуке

Књижевник Јанко Веселиновић и његов роман Хајдук Станко и данас су инспирација уметницима из Мачве. Користећи различите форме и материјале, поштоваоци тог писца у Црној Бари код Богатића направили су "Хајдучки бивак" да би подсетили млађе генерације на период пре и за време Првог српског устанка.

"Као што се и данас преносе немирни таласи валовите Дрине, преносиће и деца наша глас о вашем јунаштву" написао је Јанко Веселиновић у роману Хајдук Станко.

Биваци су некада били сакривени у густој шуми и за њих су, осим хајдука, знали само њихови јатаци.

"Биваци су били за хајдуке уточишта. Они су тамо одлазили о Ђурђевдану, а напуштали га за Митровдан и враћали се код својих јатака. Овде су биле густе шуме, хајдуци су се пењали на дрвеће, гледали одакле долазе Турци и онда их пресретали", каже Сретен Иванковић, аутор пројекта "Хајдучки бивак".

На девет ари у Црној Бари, поред хајдучких чека на дрвећу, постављени су и амбари и пањеви које је Дрина довукла и извајала.

"Јанко Веселиновић је овде рођен, одавде је одлазио у свет, враћао се, стварао, овде је и сахрањен. Да би имали будућност, морамо имати корене. Овде, у Мачви, Јанко Веселиновић је оставио дубоке корене у култури", каже протојереј Милорад Јовић.

Скоро на сваком од око 6.000 радова академски сликар Жељко Драгићевић је четкицом и бојом преносио део обичаја и традиције из Мачве. У "Хајдучком биваку" ради мурал на којем су, поред хајдук Станка Алексића, и његови пријатељи.

"На муралу је приказано једно хајдучко вече на којем хајдук Станко са својом дружином планира нове операције против Турака. Национално историјско сликарство је правац који мене привлачи и зато сам се прикључио овом пројекту", каже сликар.

Ограда са шиљцима и удубљења иза ње, симболично приказују шанац који су хајдуци некада правили око склоништа. Иако су уметници из Мачве бивак саградили за своју душу и пријатеље, жеља им је да, како кажу, постане део традиционалне манифестације "Хајдучко вече" која се у Мачви одржава сваке године.