Читај ми!

У нацистичком радном логору у Бору биле читаве породице

У окупираној Србији убијено је око 85 одсто Јевреја који су у Југославији живели до Другог светског рата. Неке су нацисти стрељали, а многи су нестали у логорима смрти. Само кроз нацистички радни логор у Борским рудницима прошло је 30.000 затвореника.

Према неким изворима цео Бор и околина били су велики логор опасан бодљикавом жицом. Сви одрасли мушкарци имали су обавезу да раде у борском руднику од 1941. године, али је то био и кажњенички логор за припаднике НОП-а .

У суровим условима слабо обучени и лоше ухрањени радили су ту, осим Срба, Пољаци, Грци, Италијани и велики број Јевреја.

"Крајем '43-44. пристиже велики број, у неколико тих таласа, пристиже велики број Јевреја, принудних радника који овде у Бору раде све до октобра-новембра четрдесет и четврте. У једном тренутку се спомиње да их је било укупно принудних раднике негде око седам хиљада на пословима у подземној експлоатацији и на површинским радовима негде око двадесет хиљада радника, што подразумева и раднике који су радили на тој прузи до Костолца", каже Драган Стојменовић из завичајног одељења библиотеке Бор.

Горан Грамић, аутор документарног филма "Бакар вреднији од живота" истиче: "Једна чињеница коју на смемо занемарити у сваком погледу је да су њихове породице читаве, где су биле и жене и деца, не само одрасли људи који су ту радили, тако да се то свакако не сме занемарити."

У пројекту и на вебсајту Савеза јеврејских општина Србије "Јевреји из Бачке и Мађарске у борским рудницима" ускоро ће јавности бити доступна мапа локација радних логора, дигитализована историјска грађа, фотографије и прикупљена сведочанства како би архивска грађа била трајно очувана.

Октобра 1944. нацисти се повлаче из Бора притиснути Савезничким снагама и у "колони смрти" страда на хиљаде логораша. Споменик великом мађарском песнику, јеврејског порекла, Миклошу Раднотију у Бору уједно је и споменик свим страдалим логорашима.

Велики песник је, кажу, за нешто мало хране коју је разменио у радном логору, добио свеску у кјој је свакога дана записивао своју лирику. Тако је настао "Борски нотес".

"Миклош Радноти је, на жалост, страдао у Араду надомак свог града, своје куће, ту су га стрељали мађарски фашисти", каже Драган Стојменовић из библиотеке Бор.

На градском гробљу у Бору подигнут је споменик страдалим Јеврејима у Другом светском рату.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво