Добро дошли, кићени сватови, на мачванску свадбу

О свадбеним обичајима у Шапцу и Мачви мало је података, а инспирацију за изложбу и књигу о њима ауторке су пронашле у роману Сељанка Јанка Веселиновића. 

Обухваћена су три специфична обичаја о момаштву и девојаштву, када се момцима нагараве бркови и почну да се појављују на саборима са црвеном капом кришкаром, девојкама које су правиле луткице и стављале у прозор као знак да су за удају и обичај посебан за село Рибаре који се зове "свекрва на тавану" који је забележио и Вук Караџић.

"Сутрадан, после свадбе, док се млада уређује у вајату, тј. док јој се ставља конђа, свекрва се на општу радост и весеље пење на таван и тамо почиње да игра и пева, и при том ствара невероватну прашину. Она се у том тренутку готово и не види од прашине, и онда почиње да пева: "Гледај, сине Перо, с тавана како наја игра снахама", објашњава овај обичај Кристина Алексић, ауторка изложбе.

Поставка у Библиотеци шабачкој садржи фотографије, одећу за младенце и личне предмете из бакиних шкриња, међу којима посебну пажњу привлачи венчаница из 1932. године.

Наши давно заборављени обичаји који су били ту да сачувају младенце од опасности али и да сачувају светињу кућног прага.

"Што даље гледамо у прошлост, то боље видимо будућност и Библиотека шабачка настоји да у томе истраје", каже Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке.

Ауторке наглашавају да су данашњи обичаји далеко од традиционалних, под утицајем нове моде и западних земаља, али да би ваљало понекад завирити у ормаре прабака, погледати жуте фотографије и вратити се у време ондашње, како не бисмо затрли и оно мало себе што је остало.