Лидијина срећа је на имању на Јабуци

Невоља је натерала, али с љубављу ради, каже Лидија, стигавши током дана и да иструже дрва, одмори уз чишћење оружја, наслеђено од оца ловца чијим путем је кренула и исфрезерује малињак са 8000 садница.

"Радимо ја и мама све заједно. Научила сам то да радим од малена, од другог разреда основне школе, научила сам уз помоћ очеву и просто волим да се бавим тим послом. Не радимо нешто много, радимо само малину, немамо неког земљишта обрадивог, само то, са тиме се бавимо. Имам у плану још да проширим, да засадим малине јер волим то", каже Лидија Ћуковић из Голочевина.

Најмлађа у селу, ослонац је и помоћ многима.

"Сад управо смо се договорили око прскања малине. Скоро, игром случаја ја сам остао без трактора, квар се неки десио, па сам звао Лидију да помаже, она је изашла, значи оберучке изашла да помогне, не само мени, него свима", наглашава Божидар Ћуковић из Голочевине.

Како јој је трактор готово дупло старији од ње, па пола од зарађеног улаже у делове, Лидија планира да конкурише за неке субвенције и замени га, изненадивши и искусне сервисере знањем о тракторима.

"Женско, још девојчица са оволиким знањем, са оволиким интересовањем, сигурно од кад ја радим није било, сама поправља свој трактор, купује код нас делове и сама поправља", каже Јован Радуловић, сервисер трактора.

Не крије мајка да се поноси ћерком, али и да брине.

"Посао који ради је јако тежак и треба се у свему снаћи, треба снаге и воље и све, и због ове ситуације која нам се десила, волела бих да има неки посао који да се баш не бави овако тешким послом", додаје Лидијина мама Оливера.

Сви су изгледи, рекоше нам у сервису за тракторе, да ће им Лидија, по најави власника, постати колегиница, а она сама не жали се ни на шта и не пати за градским животом.

"Право да вам кажем ја сам срећна овако, ја сам срећна", каже Лидија.