Од страха до депресије - последице коронавируса код запослених

Дистанца, маска, дезинфекција и страх од заразе - тако је дуже од годину дана на готово сваком радном месту. Већина анкетираних грађана сматра да је корона вирус допринео додатном стресу на послу.

"Анксиозност и депресија су некако пропратни елементи нашег посла увек били, али у овом тренутку, у целој овој причи пандемије да је то појачано и то не десет, него сто пута више појачано. То повлачење, и преиспитивање чему све то, различити страхови. Мене је сад страх да приђем топломеру да измерим температуре, камоли да помислим да имам неке од симптома", каже Тања Трифковић, уредница "Гласа Подриња".

У последњих годину дана, 51% запослених имало је главобољу, а готово половина испитаних стални осећај нервозе и напетости.

"Бомбардовани смо силним информацијама које су често контрадикторне, тако да више ни ми одрасли немамо неки компас да критчки одредимо, а требало би да упутимо младе. Оно што је мени најтеже пало прошле године када је прекинута натасва, је био заиста шок за организам. Имала сам утисак да ми је нешто отето, да је нагло прекинуто, да ја више немам контата са том децом, заиста ми је емотивно то јако тешко пало", додаје учитељица Светлана Димитријевић.

Већина запослених сматра да су међуљудски односи и атмосфера на послу били бољи пре почетка пандемије.

"За мене то није податак који чуди, верујем да ће такав податак бити у читавом региону, и у Европи, и да ћемо се соучити тек са пост ковид атмосфером у којој ће ти људи добијати одређене стручне савете. Код великог броја људи биће довољно савети, биће довољно да мотивишемо људе да дођу код стручњака И да добију одговарајуће сугестије како решавати проблем страха, несанице, како благе поремећаје трансформисати у здраве механизме одбране личности", објашњава Славица Ђукић Дејановић, психијатар.

Сваки други запослени указује да послодавци нису предузели никакве кораке у пружању подршке радницима који имају проблеме са психичким здрављем.

"Корона нам јесте променила живот, али, знате, стекли смо и нека искуства, можемо и на даљину неговати емоције, да онај додир, директни, који највише волимо културолошки можемо заменити речима. А кад замењујете осећања, и тражите за њих речи, ви анализирате свој емотивни живот", додаје психијатар Славица Ђукић Дејановић.

У Савезу самосталних синдиката Србије, сматрају да су добијени резултати добара основа за отварање социјалног дијалога. Први корак у решавању последица панемије на ментално здравље, за стручњаке је прихватање реалности.