Успешна година лесковачког позоришта

Стриндбергов Отац окренуо је значајну страницу у позоришном животу Лесковца који се исписује 125 година. Донео је нову енергију, визију, репертоарску озбиљност и разноликост крунисану признањима. После пет година тапкања у месту и самовољне изопштености, са девет награда, лесковачки ансамбл доминантан је био на прошлогодишњем Фестивалу „Јоаким Вујић".

"Оно што смо успели да направимо 2019. награђено је 2020. године. Велики успех је за нама, успех који обавезује. Потрудићемо се да направимо добре представе, а ако нека од њих понови успех или добије неку награду, утолико боље, јер награде пријају и дају ветар у леђа", каже Драган Божа Марјановић, директор Народног позоришта Лесковац.

"Бајку о бајатом пасуљу" премијерно су извели уочи ванредног стања. На самом крају 2020. године и „Успавану лепотицу". Ове године у плану су четири представе за вечерњу сцену.

"Оно што пребацујемо од прошле године – Хасанагиницу Љубомира Симовића, то ћемо радити у копродукцији са Народним позориштем из Ниша. Сад покушавамо да ујединимо и средства и снагу и енергију, па када се удруже два позоришта то је накако много лакше", каже Марјановић.

За почетак, Сећање воде Шиле Стивенсон, у режији Оље Ђорђевић. Са доста полетности и очекивања екипа се окупила протеклог викенда. Премијера ће бити средином марта.

"Текст је диван: породична драма са елементима комедије, и тематика је таква да мислим да неће бити никога у сали ко неће моћи да се идентификује", сматра редитељка Оља Ђорђевић.

Ужелели су се глумци рада, игре и, посебно, публике.

"Свака пауза и сваки пут када нам неко нешто ускрати, желимо да после буде сто пута јаче, боље", каже Петра Димитријевић, глумица.

Уз богат репертоар, на јесен лесковачки театар обележава велики јубилеј. У реконструисаном холу, централно место имаће лик оснивача и покретача овдашње позоришне играрије, сатиричара и негдашњег професора лесковачке гимназије Радоја Домановића.