Крагујевчани сатима чекали у реду да би видели нешто лепо

Радовање уметности на изложби Ане Петровић. Слика као што живи – изражајно, колоритно, радосно. У сваком детаљу мале и велике приче о љубави. И свака са својом поруком.

Љубав на више језика, заувек, она која даје крила и ствара лептириће у стомаку. Лепота и магија ишчекивања, наговештаја, румених образа, сусрета у којима учествује цела васиона.

"Окренута је народној традицији, Она идеализује живот на селу, тај народски хумор. Просто, осећања која прате љубав, а која су некада и дечје наивна", каже историчарка уметности Маја Станковић.

И сам назив изложбе, "На небу нема звезде да сија као ти ", стих је из песме Ђуре Јакшића, који је као и уметница, надахнуће за своја најбоља дела налазио у благородној Шумадији.

Своја осећања, поред слика, Ана Петровић подјенако живо и сугестивно преноси на све чега се лати – од намештаја до модних детаља.

"Тако да су моје слике одраз мог доброг расположења. Јер само радим кад сам у таквом расположењу. А примењена уметност је моја велика љубав, јер и сам назив каже, нешто што је људима свакодневница. Жена која носи ташну на којој је људав, носи љубав са собом свкодневно", истиче Ана Петровић.

Да погледају и поделе тај тренутак заједничких осећања, емпатије и љубави, Крагујевчани су стрпљиво чекали сатима.

Уз трубаче, модну ревију и балоне послате у небо, за оне који више нису са нама, а и даље сијају.

Изложбом која је отворенао краја септембра, Ана Петровић нас подсећа да је свако од нас јединствен, посебан и непоновљив. И да свако има неког коме ће да каже – "На небу нема звезде, да сија као ти".