О генетичком тестирању карцинома, први пут ван научних кругова за грађане Ужица

Јасно и разумљиво, доктор Ана Кривокућа, рођена Ужичанка, подсетила је учеснике трибине о улози ДНК у нашем животу.

ДНК са којим смо се родили, не мења се до краја живота, а како генетичка информација коју носи није само наша већ припада и члановима наше породице, генетско тестирање може рећи о ризицима за настанак болести у будућности.

Нису сви карциноми наследни, од оних који јесу, чести су карциноми јајника и дојке, а ризици за канцер су, осим наслеђивања, и породична историје и начин живота, средина, случајност и старост, због чега би требало урадити генетско тестирање које се однедавно новом технологијом ради на Институту за онкологију и радиологију у Београду.

"Из нашег биолошког материјала можемо да сазнамо ризик за неке болести, ризик за наследне болести, можемо да видимо неке апсолутне ризике, да ли ћемо оболети са 100% вероватноћом или ћемо можда имати само повишен ризик; код особа које су, на жалост, већ оболеле, можемо да видимо на који ће начин одговорити на неку терапију, да ли променити терапију, да ли мало боље и детаљније пратити те болести, те пацијенте који су оперисани, који су већ излечени", објашњава Др Ана Кривокућа, руководилац одсека генетичког саветовалишта за наследни канцер у Институту за онкологију и радиологију у Београду.

За то што раде на Институту, а што је ново и у свету, за програм увођења протокола за генетичко тестирање наследног карцинома дојке и јајника употребом иновативне технологије, прошлогодишњи су добитници награде за најиновативнију иницијативу, АФА недеље иновације.
"Мислим да је то нека својеврсна награда за храброст јер смо такву иновативну технологију успели да убацимо у редовну рутину у наш здравствени систем", каже докторка Ана Кривокућа.

Да се на Институту ради генетичко тестирање, многи Ужичани су тек сазнали, а упоредо са радом са пацијентима, на Институту настављају и са научним истраживањима како би проширили број тестова које би могли понудити пацијентима.