Да се истина не заборави

Александар Саша Марковић био је револуционар, публициста, новинар. Рођен је 1927. године у Пожаревцу. Његове књиге и записи значајно су сведочење о Народноослободилачкој борби у пожаревачком крају.

„Саша је био такав стваралац, да је све оно што је у животу радио, писао, доста је књига написао. Добар део тога посвећен је баш Пожаревцу, а највише од свега то је о Пожаревачком партизанском одреду“, каже Љиљана Марковић, супруга Саше Марковића.

„На моје питање: зашто, тата, стално пишеш о рату, он ми је увек одговарао: да се истина не заборави. Па мислим да је ово прави начин и остварење тих његових жеља, да сва та документа и књиге и публикације које је написао предамо једној озбиљној институцији као што је Архив“, истиче Дубравка Марковић, Сашина ћерка.

Бројне записе, стенографске белешке, фотографије, магнетофонске траке и богату библиотеку, породица Саше Марковића поклонила је Историјском архиву града Пожаревца, како би на једном месту било сачувано његово дело.

„Дана 25. јуна смо и формализовали једним споразумом о преузимању комплетне заоставштине Александра Саше Марковића у Историјски архив Пожаревца, и та грађа и богата библиотека се већ налази у Историјском архиву Пожаревца, у нашем депоу“, наглашава Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревца.

„Најважније у целој овој причи је антифашизам и оно што се у периоду од '41. до '45. дешавало, из пера човека који је био учесник тога“, каже Александар Ђокић, начелник Браничевског округа.

Иако је више од пола века провео у Београду, до своје смрти 1994. године, Саша Марковић је наглашавао пожаревачко порекло. Породица Марковић живела је у улици која данас носи име старијег Сашиног брата, Драже Марковића Рође, комесара Стишког партизанског одреда, кога су Немци стрељали 1943. године. Кућу је Саша Марковић својевремено продао, али данас је оронула и запуштена и у њој нико не живи. Породица, али и начелник Браничевског округа, најавили су да ће покренути иницијативу за утврђивање власништва над њом.