Како сачувати војвођанске пашњаке

Пашњак се најбоље одржава ако на њему пасе стадо, каже Адам Бугар који напаса око сто грла расе херефорд на пашњаку у риту Лукиног Села код Зрењанина. Остале агротехничке мере данас сточари мало примењују, јер изискују додатна улагања.

"Мере које су још на снази, а донешене су пре 40 година, то је неко редовно ђубрење вештачким ђубривима, култивација, кошење да се не закорови, да се не пошуми", каже Адам Бугар, сточар из Ечке.

У Министарству пољопривреде припремају закон којим би се регулисало ко је одговоран за одржавање пашњака. Најављују попис свих пашњака у Србији.

"Од идуће агроекономске године од 1. новембра ја очекујем једну потпуно другачију ситуацију, где ћемо пашњаке потпуно ставити под контролу. Држава ће њима контролисати преко локалних самоуправа", наводи Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

У земљама у окружењу се са млечног све више прелази на товно говедарство на пашњаку. Тиме се смањују трошкови, а системом крава-теле се омогућава да грло брже стигне до килаже која му је неопходна за почетак това. Пошто цена домаће јунади искључиво зависи од извоза, битна су улагања у ову област јер тржишта постоје.

"Нама ће Турска узети пет хиљада тона са могућношћу да буде још две хиљаде тона. Наша шанса је Кина, кинеско тржиште", сматра Чедомир Кецо из производне групе "Агропрофит".

У Војводини има пашњака на око 115 хиљада хектара. У поступцима враћања пашњака селима решио се један проблем, али је настало низ нових. Пашњачки одбори у селима тешко успевају да сачувају пашњаке од коровљења или од нелегалног претварања у оранице.