Пољски студенти уче изворно певање у златиборском крају

Иако је њихов родни крај од Косјерића удаљен девет стотина километара, Краковљани Зосја и Каспер већ четири године студентски распуст проводе путујући Србијом.

Уче изворно српско појање и задивљени су народном ношњом, каже Каспер Шинковски, студент археологије:

"То је жива духовност, то је извор, то је душа овог краја, то је душа Србина који пјева."

"За мене то је веома интересантно зато што волим да везем", објашњава Зосја Заборовска, која у Кракову студира етнологију и антропологију, "овде, у овом региону, имате лепе ствари које жене везле саме."

На интернету су пронашли клипове Културно-уметничког друштва "Треће доба". Ауто-стопом су стигли до Косјерића, жељни да упознају нематеријално културно благо Србије.

"Овде имамо и од деведесет година жене које певају", истиче Милинко Милосављевић, председник косјерићког КУД "Треће доба", "певају седамдесет година та стара изворна певања, традицију код Срба и најбоље би било да оће и млади да нас подрже, да овог дана не нестане."

Пољски студенти, каже Стојанка Тактовић, чланица КУД "Треће доба", труде се да науче и говор и све живо: "А наши млади - нема их нигде."

То потврђује и њена колегиница из Културно-уметничког друштва "Треће доба" Рада Јовановић:

"Наши млади се толико не интересују, као што се они интересују. Ја имам унучад, али нису они баш тако за то."

"Волим српске обичаје, српске песме", каже Каспер Шинковски, "то је наш хоби, волим то."

"Зато што смо ми Словени, али имамо другачије песме у Пољској", додаје Заборовска. "У Пољској певамо само једногласне песме, а овде имамо двогласне."

Српски су научили за годину дана, а да науче песме које су чули у Буковици, у Жегару, и Косјерићу била су им довољна два дана. До наредног лета, када ће научити нове, овај пар ће у Пољској, у дуету, певати српске народне песме.