И Димитровград и Цариброд

Било је и раније покушаја да се Димитровграду врати стари назив Цариброд, али на два референдума који су одржани, изашло је мање од 50 одсто уписаних бирача, а већина од оних који су гласали била је против.

„Компромисно решење задовољава, по мени, апсолутно све потребе грађана, било да су оне емотивне или историјске природе. Неко воли да живи у Цариброду, неко у Димировграду, мени је ово најбоље решење, јер било каква конфронтација не иде у прилог ни националној мањини ни општини", каже др Владица Димитров, председник Општине Димитровград.

Од 16. века до 1950. године овај град звао се Цариброд. Одлуком тадашње Скупштине име му је промењено у Димитровград, по бугарском револуционару Георгију Димитрову.

„Не желим да улазим у анализу дела Георгија Димитрова. Најважније је да данас постоји законска могућност да се употребљава бугарски назив Цариброд. Зато је ово важан историјски моменат", каже Радко Влајков, амбасадор Републике Бугарске.

Новим изменама Закона о матичним књигама Републике Србије, националне мањине моћи ће да уписију припадност и своја презимена на традиционалан начин.

„Ми смо 2018. године донели низ законских решења којима су унапређена досадашња високо постављена права припадника националних мањина у Републици Србији и ово је један од начина како ће се та права надаље спроводити", наводи др Иван Бошњак, државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Са трибине која је одржана у Димитровграду поручено је да ће Србија на путу ка Европској унији побољшати положај националних мањина и гарантовати сва законска права.