Порибљавање Великог Рзава, једне од најчистијих река у Србији

На свом шездесетак километара дугом путу од извора подно Мучња до ушћа у Моравицу, Рзав је река на којој се смењују вирови и брзаци, шумски предели и ливаде. Прозирна планинска вода, што рези,по чему је и име добио станиште је поточне пастрмке, липљана, клена.

Рзавски рибљи свет богатији је сада за 3.000 пастрмки које су, заједно са еколозима и корисницима риболовног подручја, у реку пустили и најмлађи чувари природе, ђаци трећег разреда ариљске школе којима је час крај реке посебан доживљај.

"Практична настава управо на месту где треба да буду, на реци", каже њихов учитељ Зоран Радовић. "На делу примењујемо све оно за шта смо се спремали целе године."

Порибљавање реке, како је планирано, биће сваке друге године.

"Адекватним чувањем и редовним порибљавањем река ће заиста бити богата рибом", каже Милан Јовановић из Балкан еко-тима. "Овде нам је у плану да правимо мушичарско-варичарски ревир, тако да ћемо, надамо се, привући доста страних туриста и риболоваца."

"Рзав има велику срећу када је очување у питању, зато што на неки начин сам себе чува јер протиче кроз пет кањона и веома је мали утицај становништва на загађење", истиче Наташа Миливојевић из Еколошког удружења "Рзав".

Да ипак све зависи од људи, који и лепоту могу да покваре, потврђује недавни помор рибе узводно у једној од притока, као и ова дивља депонија крај Малог Рзава где је и мрестилиште поточне пастрмке.

Ипак, већина слика Рзава су управо овакве и такву реку желе да виде наши заљубљеници природе и они из европских земаља.