Дигитално описмењавање пензионера у Врању

Компјутер није више још само један предмет са кога редовно уклањају прашину, нити резервисан искључиво за децу и унуке. Желели су да науче основно, да комуницирају са рођацима и пријатељима у другим градовима, државама.

"Помогли су ми да успоставим контакт са рођацима са Новог Зеланда", каже пензионерка Сунчица Младеновић. Надица Трајковић каже да су је деца мотивисала:

"Кад треба да се чујемо, а без компјутера, човек данас као да не види."

И дружење је много битно, сматра Добрица Јанковић, такође пензионерка: "Да није овога било ретко кад би се овако састајале, причале".

Према истраживању које је било полазиште за пројекат "Дигитална писменост популације трећег доба" више од 70 одсто пензионера у Врању, никада није радило на рачунару. Неки од њих кажу да их не занима, да не знају да раде или да евентуално компјутер користе када треба нешто да купе преко интернета.

Полазници крећу од датотека, прелазе на писање текста, а затим на интернет и друштвене мреже. После сваког часа тестом се проверава научено.

Едукатор Милош Додић каже да на крају сваког пројекта сви њихови полазници изађу са курса са основним знањем, па су надаље оспособљени за нормалан самостални рад на рачунару.

"Сада може лепо компјутерски да се плати струја, вода, све дажбине које су нама потребне, а то много значи", каже Мирослава Трајковић, из Удружења пензионера.

А Анита Стојановић из Центра за друштвене интеграције каже да велики број полазника који је прошао њихове обуке и дан данас комуницира са њима, преко фејсбука, преко мејла...

До сада је обуку прошло 76 пензионера из Врања и околних села, а радионице се настављају до јуна.