Градску вреву заменили миром у Сирогојну

Тијана и Вељко Павловић имали су у Београду све оно због чега много младих одлази из села: посао, стан, али не и довољно времена да се посвете одрастању своје три ћерке, због чега су се вратили у Вељков завичај, у Сирогојно. И кажу да нису погрешили.

Уместо у београдском паркићу, кад родитељи стигну од обавеза, Нина, Ана и Лена уживају на чистом златиборском ваздуху, од јутра до сутра, кажу Павловићи, што је непроцењиво за њихово одрастање.

"Имали смо све оно што млади буквално чезну за свим тим, и за добрим послом, станом, ...али када смо добили децу, прво дете, па онда и друго, већ је то било више обавеза, већи притисак. Просто упадате у неку колотечину у Београду и онда се просто изгубите, немате времена ни за себе, ни деци довољно да се посветите", каже Тијана Павловић.

Градску вреву дефинитивно су заменили миром у Сирогојну када се родила најмлађа Лена, окренувши се сеоским пословима заједно са, до тада усамљеним Вељковим родитељима, чини се, најсрећнијим због повратка синовљеве породице.

"Сад кад су се они вратили мени се комплетно променио живот, ја сам пресрећна. Сваки моменат је испуњен, то је цика, вриска, нешто радимо", каже Вида Павловић.

Уз договор о подели послова, породична задруга функционише беспрекорно, додају и млађи и старији Павловићи.

"И мислим да смо направили прави потез, овде деца имају вртић, имају после основну школу, ту имају фирме, имамо музеј, има доста туриста", каже Веља Павловић.

"Долази, културни догађаји се дешавају. Што се тиче живота на селу, нормално да није лако што се тиче сеоских послова, мада ово је туристички крај тако да имамо у плану да се бавимо туризмом", додаје он.

Стара кућа прадеде Солунца савршена је за апартмане, додаје Вељко, радо се консултујући и са онима, који су се после школовања вратили завичају да помогну развој села.

"Моје школовање, високо образовање било је усмерено у том правцу да се ја као неко ко је школован вратим у своје село и наставим причу која је много пре тога започета у Сирогојну", каже Светлана Ћалдовић, етнолог, Сирогојно.

Село чине људи, а Павловиће радује што њихове девојчице имају у вртићу више од двадесет другара, кују туристичке планове, надајући се и да Тијана, виша медицинска сестра, након боловања почне да ради у сеоској амбуланти.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво