"Златни орао" за трофејног краљевачког падобранца

И данас, на почетку девете деценије, успешном спортисти и омиљеном Краљевчанину падобранство је велика љубав, изнад које су само породицам посебно унуке Атена и Палма.

Зоран Павићевић, легендарни падобранац и свестрани спортиста, мирне пензионерске дане проводи у својој кући у Јовцу надомак Краљева окружен бројним спортским трофејима међу којима посебно место заузима дипло, а светског рекорда постављеног пре тачно 60 година.

"Сећам се с поносом сваког тренутка тог догађаја који је трајно остао урезан у мом сећању. Рекорд сам преузео од славног совјетског у падобранству, Александра Бобинског, који је проглашен заслужми, мајстором спорта тадашњег Совјетког савеза. У то време то је била права спортска сензанција и истински подвигмприча Павићевић.

Од првог скока далеке 1954. године до завршетка блиставе каријере овај витез неба, како га многи зову, скочио је око 3.000 пута са висина од преко 1.000 метара. Првак тадашње Југославије био сам 16 пута, освојио 103 прва, друга и трећа места на такмичењима широм света.

"У неколико витрина пуних вредних признања поменуо бих дијаманстку, златну и сребрну плакету Ваздухопловног савеза Југославије, значку "златни орао", и многа друга, а од друштвених признања Диплому заслужног грађанина града Краљева, велико признање Српске православне цркве и последње Златну плакету и "Златног орла." Искрено,требало би ми читав сат да побројим рекорде и признања", каже један од највећих падобранских асова које су некадашња Југославија и Србија имали.

Зоран Павићевић током каријере пропутовао је свет - Америку, пола Европе и упознао многе познате личности не само из области спорта. С турским премијером Еџевитот разговарао је 1981. године сат и по иако је разговор требало да траје десетак минута, примио га је пољски председник Едвард Гјерек, у Америци се руковао с 40 америчких конгресмена.

"Цену успеха и спортске славе платио сам бројним и тешким повредама. Пет пута сам ломио ноге, три пута руке, пршљенове, али сам после повреда био још упорнији и успешнији", прича Зоран и додаје да је после тешке повреде поставио светски рекорд. Падобранство му је велика љубав изнад које су само унуке Атена и Палма.

Падобранство није у породици оломписких спортова и због тога Зоран Павићевић није остварио право на националну пензију. То је,каже спортска и друштвена неправда. Са супругом живи скромно с пензијом од 25.000 динара, али се не жали. Да поново почиње спорску и животну каријеру опет би, каже, био падобранац.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465