Заборављени ратник војвода Петар Бојовић

Војвода Петар Бојовић, човек који је за годину дана скратио Велики рат, кренуо је из Мишевића у свет са горштачким заветом да је свугде и свагда важно бити добар човек. Умро је после Другог светског рата и Београду, граду који је једном ослободио, сахрањен без икаквих почасти.

Војвода Петар Бојовић био је стратег српске војске у свим ослободилачким ратовима од 1876. до 1918. године. Међутим, иако заслужан као и остала тројица војвода из тих ратова, његово је име неправедно запостављено. Ту неправду Нововарошани годинама покушавају да исправе.

Из родне куће живот га је одвео у школе па у шест ратова. У импресивној војној биографији посебно место има Солунски фронт.

После пробоја, на челу Прве армије креће у отаџбину ослобађајући Врање, Ниш, Београд, двеста километара испред савезника. За два месеца прешли су више од 800 километара што је подвиг у светској војној историји.

Одлучујућу улогу српске војске, посебно Бојовићеве Прве армије признали су тада и савезници и непријатељи.

"Када је он дошао у Београд 1. новембра, фронт на западу био је још у Француској и Белгији", објашњава историчар др Војислав Суботић. "Бојовић је много урадио не само за Србију него и за савезнике, скратио је рат за годину дана. Када је капитулирала Бугарска, немачки цар пише бугарском краљу: ‘Шездесет шест хиљада српских војника решило рат, срамота’."

У Мишевићима стара кућа Бојовића полусрушена, село опустело, али потомци и даље с поносом чувају сећање на војводу, иако се деценијама о њему углавном ћутало.

"Знали јесмо, поносни јесмо", каже Добрица Бојовић. "Међутим, ратни вихор је захватио целу земљу. Он је био по ратовима, ови наши преци су били по ратовима тако да он није долазио више нити нас је посећивао."

Из Мишевића, свог златарског завичаја, Петар Бојовић је кренуо у свет са горштачким заветом из детињства - да је свугде и свагда важно бити добар човек.

Такав је био и када се супротставио савезничкој команди како би заштитио српску војску, али и према војницима од којих је тражио да према пораженом непријатељу поступају човечно, као и да стегну срце и прођу крај својих домова које нису видели три године, све до потпуне победе.

У нововарошком крају сећање на војводу чува чесма на прилазу родном селу и споменик у центру града, док у завичајном музеју тек најављују богатију поставку о ратнику који је недуго после ружног сусрета са осионим ослободиоцима Београда у Другом светском рату, преминуо и сахрањен без икаквих почасти у граду којем је једном донео слободу.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

Број коментара 22

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво