Живот поред топионице олова

У Зајачи код Лознице антимон и олово производе се од 1890. године. Ретко које од 230 домаћинства тог рударског места нема некога ко породицу не издржава од плате и рада са оловом.

"Од те фирме живи много људи", каже Светлана Ђокић. "Зајача као Зајача, то је мало, забачено место и самим тим да се укине фирма укида се све."

Мештани кажу фирма треба да ради, али село не могу да заштите од ветра и прашине са давно наталожене депоније.

Према речима Светлане Стефановић, сада је много боље, чули су да не раде све пећи па је и загађење мање.

Боље резултате анализа крви деце у Зајачи, тј. мање концентрације олова, објашњавају и поштовањем препоручених мера заштите које су мештанима достављене са последњим резултатима.

Јелена Ђукановић каже да њен супруг више не доноси одело из рудника кући, а када пере његову одећу чини то одвојено од дечје гардеробе.

Мере опреза већина мештана је и раније примењивала, каже Драган Кукић: "И пре ових мера које су препоручили, ми смо примењивали мере хигијене и нисмо морали нешто драстично да мењамо."

У Дому здравља Лозница у току је евиденитрање заинтересованих за поновне контроле, а планиран је превентивни рад са најмлађима.

"Радићемо на томе да створе здраве хигијенске навике", објашњава учитељица Миланка Васиљевић, "мада наша деца и те како знају да живе поред топионице и много тога знају о олову."

У сарадњи са локалном самоуправом, уредиће се привремена изворишта, а за наредну годину планирана је изградња градског водовода како би се обезбедила исправна вода за пиће.

Као дугорочна мера решавања проблема загађености Министарство енергетике најавило је да би до средине идуће године требало да се заврши чишћење земљишта.

rts.loznica@rts.rs
+381 15 891 669