И сове, коначно, могу да одахну

На седници Скупштине општине Кикинда донета је одлука о заштити зимовалишта сова утина којом се забрањује сеча и орезивања стабала у центру града на којима се гнезде сове, као и постављање позорнице за јавне догађаје на удаљености мањој од двадесет метара на којима је регистровано зимовање утине.

За непоштовање одлуке предвиђене су казне у износу од 2.500 до 250.000 динара. Ова заштићена врста грабљивица од септембра до априла нарочито се гнезди на високим стаблима у самом центру овог банатског града.

Сове и даље могу спокојно да уживају у зимској идили у центру града. Од сада ће бити сигурне и у то, да стабла на којима се гнезде нико неће орезивати докле год су оне ту. Ни светлеће рекламе неће бити постављене у њиховој непосредној близини, а и позорнице за јавне догађаје морају бити удаљене најмање двадесет метара.

Љиљана Милекић из Секретаријата за заштиту животне средине општине Кикинда каже да је најбитније да се одржи број сова који сад постоји.

"Раније је број сова био и већи. Али да се предузме са наше стране све што је потребно, да би се тај број задржао, пошто сова спада у заштићену врсту и природна је реткост", каже Милекићева. 

Оваква одлука захтеваће и реорганизацију познатих манифестација које се традиционално одржавају у центру града.

"Извесна померања са трга, које ћемо морати да прилагодимо одлуци Скупштине, мислим да неће представљати посебан проблем, јер су сове такође један од туристичких адута Кикинде, тако да у том интересу, ми ћемо се прилагодити", каже Маријана Иличин из Туристичке организације Кикинда.

Сове утине, односно мале ушаре, поједу на тоне глодара и тако помажу пољопривредницима да сачувају усеве. А да би опстале у урбаним срединама, потребан им је мир.

Иако је уврежено веровање да сове доносе несрећу, Кикинђани су свесни њиховог значаја. Зато се дешава, да алармирају чак и Црвени крст када на тргу запазе совицу која је испала из гнезда или затекну повређену ушару.

Кикинда је највеће зимовалиште сова ушара на свету. Док у другим крајевима јата броје тек неколико десетина јединки, у Кикинди је, пре две године, само на једном стаблу избројано чак 145.