Да се не заборави

Годишње одморе многи наши грађани из дијаспоре користе за долазак у завичај. Драган Гавриловић из Швајцарске, за своје пријатеље у родном селу Помијачи подно Цера, приредио је изложбу макета.

"Сећајући се детињства, родне куће и деде који ме је свуда водио са собом на колима која вуку волови, направио сам прве макете", прича Драган Гавриловић који већ годинама живи у Швајцарској.

Израда аутентичних, умањених предмета у правој размери, одмор је за душу али и дуг према завичају, каже Гавриловић:

"Пошто је ово воћарски крај, ту је каца за скупљање воћа, лампек, фуруна за печење прасица... Покушао сам све да направим од аутентичних материјала, од бакра."

Ту је и стара бабина и дедина кућа - да се не заборави, за млађе генерације, за децу и унуке, да виде како се некада живело.

Машинац по струци, Драган Гавриловић је уз лемилицу већ 25 година и, како каже, није му било тешко да до детаља уради и намештај у макетама кућа израђених од шпер плоче, дрваца и метала.

За свој хоби има и велику подршку породице. Супруга Марија му помаже у свему - идејама, набавци материјала и, наравно, чишћењу "нереда".

За пријатеље и љубитеље ове уметности, у дворишту у родној Помијачи изложио је двадсет макета.

Посетиоци нису крили одушевљење: "Ово је у мени узбуркало дивне емоције из детињства, тако смо сви некада живели."

Уз вајате, чардаке и старо оруђе, Драган се опробао и у изради слика. Планира да направи велику макету села са свим сразмерним елементима, да се не забораве ни предели и традиција за које је, каже, нераскидиво везан.