Да се не заборави

Драган Гавриловић из Помијаче подно Цера, који годинама живи у Швајцарској, носталгију лечи израдом макета аутентичних предмета у правој размери који га подсећају на завичај.

Годишње одморе многи наши грађани из дијаспоре користе за долазак у завичај. Драган Гавриловић из Швајцарске, за своје пријатеље у родном селу Помијачи подно Цера, приредио је изложбу макета.

"Сећајући се детињства, родне куће и деде који ме је свуда водио са собом на колима која вуку волови, направио сам прве макете", прича Драган Гавриловић који већ годинама живи у Швајцарској.

Израда аутентичних, умањених предмета у правој размери, одмор је за душу али и дуг према завичају, каже Гавриловић:

"Пошто је ово воћарски крај, ту је каца за скупљање воћа, лампек, фуруна за печење прасица... Покушао сам све да направим од аутентичних материјала, од бакра."

Ту је и стара бабина и дедина кућа - да се не заборави, за млађе генерације, за децу и унуке, да виде како се некада живело.

Машинац по струци, Драган Гавриловић је уз лемилицу већ 25 година и, како каже, није му било тешко да до детаља уради и намештај у макетама кућа израђених од шпер плоче, дрваца и метала.

За свој хоби има и велику подршку породице. Супруга Марија му помаже у свему - идејама, набавци материјала и, наравно, чишћењу "нереда".

За пријатеље и љубитеље ове уметности, у дворишту у родној Помијачи изложио је двадсет макета.

Посетиоци нису крили одушевљење: "Ово је у мени узбуркало дивне емоције из детињства, тако смо сви некада живели."

Уз вајате, чардаке и старо оруђе, Драган се опробао и у изради слика. Планира да направи велику макету села са свим сразмерним елементима, да се не забораве ни предели и традиција за које је, каже, нераскидиво везан.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(субота, 18. авг 2012, 09:16) - anonymous [нерегистровани]

webdesk@rts.rs.

Zahvljujem na pohvali.Jos uvek nemam stalno mesto izlozbe,a kad budem imao bicete obavesteni. Pozdrav Dragan

(субота, 11. авг 2012, 16:17) - гајић слободан [нерегистровани]

похвала

Ја сам пореклом по оцу иѕ истог села иѕ фамилије Гајића,Илија Гајић ми је стриц.Део свог детињства сам провео у селу више лети него ѕими и неки делови села и људи су ми остали у лепој успомени.До када је иѕложба оторена и где је тачно.Лепо и ѕа похвалу.

поѕдрав,

Слободан Гајић

(субота, 11. авг 2012, 10:42) - anonymous [нерегистровани]

Lepo

Svaka čast.

(субота, 11. авг 2012, 08:26) - Чича од Шумадије [нерегистровани]

Користан хоби

Лепа идеја, корисно и да се не заборави, то су биле наше вредности са тим смо живели.