Да ли ће минималац моћи да "закрпи" потрошачку корпу

Социјални партнери, Влада Србије, синдикати и послодавци су сагласни да минималац треба да се повећа, с тим што се износ повећања који сматрају прихватљивим разликује. 

Са каквим захтевима су сели за сто, може ли се доћи до решења прихватљивог  за обе стране и коликом повећању може да се нада око 350.000 радника – о томе су за РТС говорили Зоран Марковић, из Савеза самосталних синдиката Србије, и Љиљана Павловић, из Уније послодаваца.

Зоран Марковић каже да су на основу захтева из маја, а у складу са Законом о раду, члан 112, када се створе услови као што је инфлација, предложили да се раније разговара о минималцу.

"Наш је захтев према задњој објављеној минималној потрошачкој корпи која износи 43.695 динара, да је то прихватљиво до периода до Нове године, а у децембру бисмо да разговарамо за наредни период јер је дошло до великог поремећаја око цена хране, енергената", рекао је Марковић.

Тражимо оно што је било договорено 2018. – да се минимална цена рада изједначи са минималном потрошачком корпом. "Нисмо то урадили 2021. године, нисмо 2022, па ако не урадимо ни 2023, намеће се питање када ћемо то да урадимо", казао је Марковић.

Љиљана Павловић каже да смо имали тежак период у протекле две године, најпре пандемија, а сада украјинска криза где је привредницима тешко да претпоставе какво ће бити пословање у наредној години.

Према њеним речима, отежан је ланац снабдевања, поскупеле су сировине и тешко је предвидети како ће ићи раст цена енергената.

Павловић: Раст у распону између 9 и 12 посто 

"Поменуто је да ће један део терета раста минималне цене рада и држава преузети на себе, није било конкретних података, очекујемо да ће се повећати неопорезиви део. Када причамо у ком проценту да расте минимална цена рада распон је између 9 и 12 посто, што значи да би минимална цена рада била око 40.000 динара месечно", рекла је Павловићева.

Привреда очекује да део терета преузме држава, да се повећа неопорезиви део и да се смање порези и доприноси, каже она.

Ако посматрамо претходни период када се то и дешавало, иако су померања била ниска, имала су позитиван утицај на запошљавање, јуче смо добили од Министарства финансија податак да је запосленост порасла за 20.000 у приватном сектору, рекла је Павловићева.

Марковић: Понуђено повећање од 14 посто 

"На јучерашњем састанку представници Владе су понудили 14 одсто са ослобађањем одређених пореских намета на зараде, то није прихватљиво за синдикат. Ако је минимална потрошачка корпа која није довољна за егзистенцију трочлане породице у Србији – сада са податком из маја 43.695 динара, а од јануара 2023. године да примате 40.000 динара, када одете да платите дажбине или да купите нешто у продавници треба да се одузимате, а не сабирате", каже Марковић.

Подсећа да је синдикат у мају поднео захтев и да су, како каже, добри послодавци одрадили неко повећање од 7, 8 или 10 процената.

Проблем је када кажемо повећање, али ми тражимо оно што је нормално за животну егзистенцију, напомиње Марковић.

Трочлано домаћинство мора да издвоји 4.000 динара више 

Једно трочлано домаћинство мора да издвоји 4.000 динара више него прошле године.

У јулу су у просеку цене порасле за 12,8 одсто у поређењу са јулом прошле године

Весна Перинчић из Републичке уније потрошача каже да је за минималну потрошачку корпу из маја потребно издвојити око 44.000 динара.

"Минимална зарада је око 39.000 а око 20 одсто прима минималац, а преко 50 одсто прима зараду испод просечне која је око 74.000 јасно је да се поставља питање на који начин да се просечно трочлано домаћинство избори са сталним поскупљењима и са ценама", рекла је Перинчићева.

Највише се троши новца – око 20.000 динара за прехрамбене производе, остало за културу, спорт, транспорт, комуналије, за образовање – 120 динара у оквиру минималне потрошачке корпе, код просечне корпе ништа боља ситуација.

Поскупели су енергенти, за гориво је предвиђено око 1.200 динара у оквиру минималне потрошачке корпе, у оквиру просечне корпе нешто више – 7.500 динара.

"Иако је формирање цена слободно, сходно Закону о трговини, ипак исти закон предвиђа да Влада прописује мере да би обезбедила стабилност тржишта, да се не дозволи претерано дивљање цена, Влада то чини доношењем уредби - као што је уредба о обавезној производњи и промету хлеба, ту су ограничене и марже", каже Перинчићева.

Потребно је, како каже, да се ограниче цене осталих производа, бар оних који улазе у минималну потрошачку корпу.

"Тренутно се потрошачи питају да ли су цене оправдано толико скочиле, ту је велики удео трговаца који некада имају претеране апетите, морају да се спроведу мере социјалне политике", каже Перинчићева.

Имају ли послодавци слуха

Истраживање које је рађено у овој години показује, наводи Љиљана Павловић, да је знатно већи проценат послодаваца који је учествовао у анкети био за то да минимална цена рада треба да се повећа.

"Минимална цена рада треба да расте, треба бити опрезан када је реч о проценту повећања, један велики део послодаваца нема проблем да исплати минималну цену рада. Њихове плате у оквиру њихових компанија су знатно веће од минималне цене рада. Овде причамо о оним послодавцима који су на ивици да ли ће опстати, циљ је да повећање минималца буде такво да с једне стране не будемо у прилици да за одређени број запослених повећамо минималну цену рада а да други део запослених остане без посла", објаснила је Павловићева.

С друге стране, Марковић каже да се "само удаљавамо" и указује да је 201 динар минимална цена рада по сату, са повећањем од 14 посто то је 230 динара – нема ни два евра по сату.

Према његовим речима, у минималној потрошачкој корпи су јаја, хлеб, купус, кромпир. За трочлану породицу 400 грама јунећег меса, 2,8 килограма пилећег меса. То је непримерено, имамо проблема са привредом, али штитимо голу егзистенцију радника, напоменуо је он.

У наредних месец дана разговори

"Ако се не договоримо зна се ко ће да пресече, радници не могу да буду задовољни, са порастом цена", каже Марковић, оцењујући исход разговора о минималцу.

"У петак је наредни састанак и биће свима јасније има ли простора да се приближе ставови, има и других важних параметра о којима треба да се дискутује, осим потрошачке корпе", закључила је Павловићева.