Клијенти могу да одахну, банке наредних годину дана неће повећавати накнаде

Извршни одбор Народне банке Србије повећао је референтну каматну стопу на три процента. Банке које су ове године повећале цене услуга мораће да их снизе за трећину.

Генерални секретар Удружења банака Владимир Васић рекао је, гостујући у Београдској хроници РТС-а, да свака банка води своју пословну политику и свака банка је кроз дијалог донела одлуку да наредних годину дана не повећава своје цене, тако се изјаснила код Народне банке.

"Битно је разумети да ту нема неког договора између банака, него свака банка води своју пословну политику, али добро је да постоји разумевање кроз дијалог", истакао је Васић.

Наредних годину дана банке неће повећавати цене својих услуга у вези са накнадама, такође оне банке које су од 1. јануара 2021. године повећале цене својих услуга, у наредном периоду, почевши од 1. септембра, даваће попуст од 30 одсто на те услуге с тим да цена услуге не може бити нижа него што је била 1. 1. 2021.

"Ово је разумевање тренутне ситуције која се дешава код нас. Ми имамо инфлацију од 11,9 одсто. Око 12 одсто је пораст цена услуга у просеку, тако да се поклапа са инфлаторним кретањима последњих неколико година, односно последњих годину и по дана", напомиње Васић.

Колико ће рата кредита бити већа

Васић каже да повећање референтне каматне стопе значи заоштравање монетарне политике, инфлација је 11,9, а у окружењу је виша, у Пољској скоро 20 одсто.

"Један од начина да успорите инфлацију је да повећате цену новца. Када повећате цену новца, ми се спорије и мање задужујемо и на тај начин утичемо на будућу инфлацију, која ће у следећој години, како очекујемо, поново да се врати на чувена два до три одсто, плус-минис 1,5", објаснио је Васић.

Да ли су трошкови транспарентни

Васић је рекао да када долазимо у банку, закони и бројне одлуке дифинишу шта је то што банка вама мора да дâ – као Закон о заштити корисника финансијских услуга, Закон о платним услугама.

"Морате да добијете понуду, да погледате тарифе, банка мора те тарифе да окачи на сајт, на сајту НБС имате могућност да упоредите 14 најчешћих тарифа банака, тако да ја као клијент могу да видим шта ми одговара, транспарентност је присутна и банка је дужна сваки пут када ради неку корекцију да вам упореди постојећу тарифу с новом и да ви можете да одлучите", истакао је Васић.

Такође на крају године, односно бар једном годишње, мора да вам излиста све трошкове које сте имали по том рачуну.

Зашто су услуге поскупеле

Говорећи о томе зашто су услуге поскупеле, Васић објашњава да постоји инфлација, ми не можемо да останемо имуни, не постоји ниједна банка која нема више од 200 добављача. "Сигуран сам да је половина добављача донела нове фактуре увећане за одређени износ, то је у структури цене коштања неке услуге", додаје он.

С једне стране то је, како каже, просечан раст плата. "Пре 10 година имали смо 300 евра, данас 600 евра, то се односи и на запослене у банкама, морају и они да осете део бољитка, стандарда", подвукао је Васић.

"Имамо ИТ стручњаке, нема фирме из домена софтвера, хардвера, безбедности која их не држи, а банка је институција од поверења која чува наш новац, тамо нема: можда може и можда не може, него мора да буде 100 одсто извршења, што је најчешће тако – у последње три године видели смо да је то тако и то је једна од компоненти", каже он.

Затим ту је раст цена некретнина, просечна цена закупа некретнина расте, банке закупљују непокретности, тако да има тих трошкова који утичу директно на формирање цена.

Да ли банке на накнадама и трошковима зарађују и пола милијарде евра

Васић каже да имате приходе, расходе и резултат и да је целокупан банкарски сектор прошле године зарадио мање од пола милијарде евра, што је "чудан податак".

"Морате да сукобите и приходе и расходе да бисте добили резултат, профит целокупног банкарског сектора је далеко мањи од тог износа", рекао је Васић.

Према његовим речима, српска привреда је 2019. зарадила три милијарде евра, 2020. четири, а 2021. шест милијарди евра.

"Ја се радујем због тога, зато што је српска привреда зарадила шест милијарди, а банке да су зарадиле 400 милиона, ја се томе радујем – свако од нас осећа када фирме зарађују, пуни се буџет, плаћају се порези, расту плате, бонуси се деле и сви су срећни и задовољни", закључио је Васић.