Све око нас је ИТ – Србија у врху листе земаља за привлачење програмера

Србија је у врху листе земаља које су привукле највише програмера у претходној години, поред Грчке, Кипра, Холандије. То потврђују и званични подаци, од 2016. је увећан број програмера са 19.000 на више од 40.000. Али истовремено се и потребе у ИТ индустрији повећавају.  

Наташа Шкрбић истиче да ИТ индустрија у Србији расте и да се не ради само о броју програмера већ и о свим другим талентима који су потребни у тој индустрији.

Више је програмера није само због већег броја пројеката и компанија већ су ту и други разлози.

"Један од њих је што су наше постојеће фирме порасле и глобално препознате као неко ко може да пружа квалитетну услугу, креира квалитетне производе и самим тим потребно им је за то више талената у компанији", наводи Шкрбићева.

Програмери желе да дођу код нас и зато што су пројекти из Србије све изазовнији, комплекснији и сви инжењери виде овде прилику да напредују.

Мења се систем образовања 

Програмирање се сада учи у школи од петог разреда. Постоје специјална одељења за програмирање у средњим школама, унапређени су програми на техничким факултетима, прима  се све више студената, а постоје и нови мастер програми.

"Допринос образовања се већ види, али прави резултати се могу очекивати за три до пет година, док сви ти ђаци заврше школовање", оцењује Шкрбићева.

Наводи да је Иницијатива "Дигитална Србија" радила пројекат менторства средњошколаца у области ИТ како би их спојили са стручњацима и схватили које су све могућности у каријери. 

Иако важи да је једино занимање у Србији за које нема кризе, заправо позиција програмера, нека истраживања показују да послодавци претежно траже кандидате са вишегодишњим искуством (па је у складу са тим, 62 одсто огласа за посао намењено је медиорима, 28 посто сениорима, док је свега 10 процената огласа за јуниоре).  

Шкрбић објашњава да то није карактеристика само ИТ света, јер послодавци иначе желе да запосле што искусније раднике.

"Послодавци у ИТ препознају потребу да расту и да ће им увек требати још квалитетних инжењера и добрих талената и самим тим компаније креирају саме своје додатне академије, праксе како би дали та прва искуства јуниорима који касније треба да постану медиори и сениори", навела је она.

Имајући у виду колико дуго се ИТ индустрија равија код нас, оцењује да ће тај проблем бити све мањи, јер сада има велики број програмера који ће се развити у медиоре и сениоре. 

Да ли су руске и украјинске фирме претња

Због глобалних околности – сукоба у Украјини – многе руске фирме су потражиле место у Србији, и углавном су дошли већ искуснији програмери, сениори.

Шкрбићева каже да пре свега немамо тачне податке о томе што не мора обавезно негативно да уздрма нашу индустрију. 

"Пре свега те компаније долазе у целини, региструју се овде и доводе и своје клијенте и своје веома захтевне и занимљиве пројекте. То нам може донети велики пренос знања између наших и њихових инжењера и компанија, сарадње и треба да се фокусирамо на то што нам добро може донети", сматра Шкрбићева.

Шта још недостаје да ИТ настави брзим темпом

Чињеница је да је у 2021. години извоз у ИТ сектору премашио пољопривреду. Једна је од ретких индустрија чију експанзију није зауставила ни пандемија, а чини се неће ни руско-украјинска криза.

Пројекат Иницијативе "Дигитална Србија" – "Компас четири нула" – јесте креирање што више нетехничког талента, што је један важан корак који треба да прати развој ИТ индустрије. 

"Сада неко треба да прода те услуге, да направи маркетинг, да води толике канцеларије и људе и да зна правне послове у глобалној сарадњи, доста економиста. Креирање нетехничких талената у тим областима је један веома важан корак који треба да прати раст ИТ индустрије. Свакако и да додајемо више вредности производима које креирају наше компаније како би постали све више конкурентнији на глобалном тржишту", закључила је Шкрбићева.