Читај ми!

Четвртком у 9: Економски нуклеарни рат

За чије ће привреде санкције Русији бити као атомска економска бомба? Хоће ли енергетски и трговински развод Русије и Европе дуго трајати? И како ће у овом трговинском обрачуну Истока и Запада проћи неутрална Србија, у емисији Четвртком у 9 говорили су Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, Бојан Предојевић из Форума "Србија–Немачка", и Урош Делевић, професор Универзитета у Лондону.

Јутро када је почео рат у Украјини могло би за глобалну привреду, али и за српску економију, да промени све. Светски економски рат је тада изгледа почео, а колико ће трајати, ко ће победити и како ће у њему проћи неутрална Србија, хоће ли бити довољно нафте и гаса, хоће ли храна бити скупа, а енергенти још скупљи? Мора ли и колико струја да поскупи, хоће ли поскупети и кредити?

Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, рекла је гостујући у емисији Четвртком у 9 да се неће десити преко ноћи да Европа остане без руске нафте, а се то случајно догоди, раст би ове године за Европу био потпуно поништен, не би га било, а за следећу годину би био за један процентни поен мањи.

"У парама, то је 360 односно 370 милијарди евра, и то би био огроман губитак. Мађарска, Словачка и Чешка су тражиле да се за њих ова одредба одгоди за две године", напоменула је Жарковићева.

Бојан Предојевић из Форума "Србија–Немачка" додао је да је Немачка зависна од гаса и од нафте, али многи заборављају и да је Русија направила 18 атомских реактора на територији ЕУ.

"Немачка би се, као и цела ЕУ, нашла у незавидном положају. Европској унији са Немачком на челу требало би осам година да се потпуно ослободи руских енергената, што је наравно немогуће", истакао је Предојевић.

Урош Делевић, професор Универзитета у Лондону, напомиње да када имате толику зависност, онда је ваша преговарачка моћ прилично слаба, а није сигуран да су планирали своје буџете са ценама нафте које су знатно више него сада.

"Русија као извозник енергента има фонд где се слива све што остане када се добије преко 40 долара за барел. И када им се смањи потражња, могу да узму из тог фонда", рекао је Делевић.

И Пољска је доста зависна од руских енергената. Професор Универзитета у Варшави Марко Бабић рекао је за РТС да Пољска последњих 20 година постепено одваја од руских енергената, сада је зависност од руског гаса 45 одсто, док је до пре десетак година то било преко 90 одсто, док је зависност од руске нафте сада 65 посто, а до пре 15 година је то било чак 90 одсто.

"Занимљиво је у вези с гасом да се на јесен завршава десетогодишњи уговор који је Пољска потписала са Русијом, а 1. октобра треба да крене гасовод 'Балтик', којим ће Пољска добијати годишње 10 милијарди кубних метара гаса из Норвешке преко Данске. Пољска ће бити сто посто независна по питању гаса. А за угаљ има алтернативне изворе из Казахстана", рекао је Бабић.

Напоменуо је да од почетка деведесетих година Пољска гледа на Русију као на геополитичког ривала и енергетска политика је подређена таквом гледању.

"За Пољаке, ослободити се од руских енергената је ослободити се и од политичког утицаја Русије. У Пољској су спремни да плате било коју цену да би одбацили Русију са својих источних граница", нагласио је професор Универзитета у Варшави.

Да ли су питања безбедности и економије одвојена 

Занимљив је и пример Финске, која је ових дана поднела захтев да уђе у НАТО. Када погледамо податке, Финска увози 67 одсто гаса и 66 одсто руске нафте.

Предојевић сматра да су одвојена питања безбедности и економије и председник Путин и Лавров нису претерано реаговали на ту чињеницу, сутра се може догодити и да Аустрија и Швајцарска постану чланице НАТО-а, међутим, економија остаје да ради.

Подсетио је да је Русија испоручивала гас и нафту практично и кроз "гвоздену завесу" и не верује да ће се ту нешто променити.

"Руски фокус је на Украјини. Предност Русије је што она има енергенте, они се троше на Западу и то је чињенично стање", рекао је Предојевић.

Жарковићева пак напомиње да се претерује када се говори о значају руских енергената, а треба додати и да три четвртине директних страних инвестиција у Русију долази из ЕУ, а у питању је и високотехнолошка роба коју Русија не може да купи од Кине.

"Можда неће патити цела руска привреда, али део њене индустрије свакако хоће", напоменула је Жарковићева и додала да они тренутно пуне буџет парама од енергената.

Напомиње да то конкретно значи да је 11 аеродрома у Русији затворено јер немају компоненте, јер руска привреда у кратком року не може да постане самодовољна да они почну то да производе.

Професор Делевић каже да Русија има суфицит у трговини са ЕУ и то је случај у последњих неколико година, али то не значи да ће Русија моћи лако да изађе из ситуације у коју се "невешто увукла".

"Став Запада је одавно да треба изоловати Русију, а њу ће то технолошки уназадити. Она никако не може да изађе из зачараног круга где се 30-40 одсто њене привреде заснива на енергентима. Мора и друге гране привреде да допринесу", напоменуо је Делевић.

Од кога је Србија енергетски зависна

Предојевић заступа тезу да је Србија, када је енергетска зависност у питању, Европа у малом, јер повлачимо енергенте из истих извора као Европа, а то је у овом тренутку Русија, а 70 одсто наше размене јесте са ЕУ.

"Можда је мало парадоксално, енергију узимамо на једној страни, а производе које правимо продајемо на другој, тако да Србија је од обе стране зависна", истакао је Предојевић.

Делевић се надовезао рекавши да стране фирме чине укупно девет одсто у нашој запослености, док немачке компаније чине 1,6 посто, а тиме се стално прети, посебно се истиче као интересантно да ће "немачке компаније напустити своје лукративне послове зато што се немачкој влади не свиђа спољна политика Србије".

"Читава та замисао да стране директне инвестиције буду катализатор развоја је погрешна", истакао је Делевић.

Професорка Жарковић сматра да значај веза Србије са ЕУ не може да се доведе у питање и да је он вишеструко значајнији од наше размене са Русијом.

Српски економски кантар

Предојевић каже да не смемо заборавити да смо били под санкцијама и да стране инвестиције нису занемарљиве.

Главно питање за Делевића је зашто Србија није конкурентна на међународном тржишту.

"Све те компаније не долазе овамо да помогну Србији, већ да зараде новац. Они желе да ми напредујемо, али не желе да им ми будемо конкурентни. Желе да направе довољно јаку државу да ради за њих, али не да буде власник капитала и да им буде конкурентна", истакао је Делевић. 

О НИС-у 

Урош Предојевић каже да је извршена уцена па је Србија морала да гласа против Русије у УН како би јој се омогућило да настави да добавља нафту.

"А онда смо дошли у ситуацију да нам се прети истим захтевима. Ако се то догоди, кључно ће утицати на производњу у Србији, инфлација ће отићи више", рекао је.

НИС је променио власништво на берзи, суштински све је остало исто, Руси су и даље већински власници компаније, само је мајка фирма "Гаспром" од ћерке фирме преузела 6,15 одсто акција, а пред Бриселом све је сада другачије, Брисел сарађује са мајком фирмом, која није на црној листи.

Предојевић сматра да ће та ситуација зависити од конфликта у Украјини.

Када је реч о поскупљењу струје, професорка Жарковић сматра да ће она морати да поскупи, али верује да ће држава морати да уложи у сам систем да би он могао да функционише.

Када поскупљују енергенти, онда поскупљује све. Дописница РТС-а из Беча Весна Кнежевић каже да се и тамо грађани суочавају са поскупљењима.

"Несташица робе нема, али су цене више до 15 до 20 одсто у последња два месеца. Цене се дневно мењају. Принцип немати се овде доживљава апстрактно", рекла је Весна Кнежевић.

Делевић, који је професор у Лондону, каже да је и ситуација у Британији тешка, да је инфлација највиша у протеклих 40 година, у једнособном стану једна особа би плаћала месечно за струју и гас више од 100 фунти, продуктивност рада опада, зараде стагнирају.

Професорка Жарковић каже да прогнозе Европске комисије показују да ће Србија имати двоцифрену инфлацију до краја године.

Међутим, Предојевић је закључио да је економија флуидна, да ће она као вода и у рату пронаћи пут. "Не видим ништа лоше у међусобној зависности, то даје простор за дијалог и утицај", напоменуо је.

Делевић се надовезао да је зависност увек лоша и да као што смањујемо енергетску зависност од једног партнера, тако треба да смањимо и трговинску зависност од једног проблема. 

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво