Криза погађа текстилну индустрију, потребни повољни кредити и већа помоћ државе

Иако постоје тек шест година, са више од хиљаду запослених успели су да створе одличан дизајн и квалитетан тексас који купују озбиљни светски брендови.

"На сајму смо остварили контакте са водећим модним брендовима као што су 'Хуго бос', 'Томи Хилфигер', 'Си енд Еј'. Наши производи од тексаса доступни су у више европских земаља, али је немачко тржиште нама примарно. Циљ нам је да постанемо највећа фабрика за производњу одеће од текстила у Европи", истиче Мурат Сојлу, директор Јуротаја. 

Ана Марковић, директорка маркетинга те фирме, истиче да су од почетка маја отворили ново одељење које се бави искључиво услугама дизајна нових модела.

"Надамо се да ће наши купци имати могућност да изаберу нове моделе који ће представљати у својим колекцијама", очекује Марковићева.

Мале радионице-породични брендови

Породичне текстилне фирме из Ариља креирају своје брендове, углавном у малим породичним радионицама. Једна од њих, стара три деценије, производи све од конца до платна. Њихове шиваће машине раде и корекције увозних материјала из Кине, уколико квалитет није задовољавајући. 

Највећи проблем ми који се бавимо прерадом текстила том примарном произвосњом, неки од нас плаћају царину на та предива без порекла, неки подобни не плаћају. Наравно да су ти јефтинији. Увек кад нешто не платите, онда сте конкурентнији од оних који то плате", указује Милан Радовановић, из "Митекса" у Ариљу.

Истиче и да је данас тешко пробити се на тржиште а уз то и само оптерећење у производњи текстила.

"Мислим да ке текстил ипак у суштини нискоакумулативна грана и да би требало на државном нивоу сагледати могућности како би могло да се изађе у сусрет тој привредној грани, да се можда порези и доприноси смање", сматра Радовановић. 

Потребни повољни кредити и већа помоћ државе

Уз то, домаћим текстилцима недостаје и већа подршка државе, у виду повољних кредита. 

Министарка привреде Анђелка Атанацковић каже да текстилна индустрија у прерађивачкој грани чини 0,5 посто. Практично до 2020 са подацима са којима располажу, у Србији има око 1.970 привредних субјеката којима баш стварно треба помоћ.

"Сада тренутно имамо објављен јавни позив за куповину нове опреме и ту се пријављују значи имају преко ПКС, РАСА  и развојних агенција. Слали смо практично наше људе из свих области и из Фонда за развој и из малих и средњих предузећа и свега да појасне по свим општинама како све људи могу да искористе та наша средстава. Ту имате 20 до 35 посто бесповратних средстава што је стварно врло повољно", прецизирала  је министарка.

Истиче и да текстилцима највише могу да помогну сајмови, којих је на жалост због короне и због актуелне ситуације било мало.

Међутим, указује да сајмови спајају људе и да се на њима могу да покажу и квалитет и успех фирми.

Србија је још 2005. потписала трговински споразум с Европском унијом, који омогућава слободан извоз текстилних производа. Међутим, до данас, не постоји институција која би бринула о реализацији склопљених предуговора, односно о прихвату робе, увозном царињењу, дистрибуцији и наплати.