Зашто је кеш валута сиве економије и како грађани могу да помогну у њеном сузбијању

Готово сваки други грађанин Србије, односно 49 одсто њих, спремно је да пријави послодавца због запошљавања на црно. То је знатан помак од периода пре пет година, када би исто урадила тек трећина радника, а најчешћи разлог за непријављивање је страх од губитка посла, саопштено је на конференцији за медије на којој је представљено ново истраживање ставова грађана о сивој економији.

Утисак готово половине грађана је да се обим сиве економије смањио од претходне године. Према мишљењу исто толико њих, та штетна појава је најчешћа у грађевинарству (49 oдсто), затим у трговини на мало (34 одсто), угоститељству (23 одсто), занатству и адвокатури.

Иван Радак из Наледа рекао је гостујући у Јутарњем програму да се истраживања раде од 2014. године и да се прате ставови грађана о пријављивању сиве економије, а како истиче, тој перцепцији је доприлена дигитализација, кампање у којима се прича о важности смањења сиве економије, али и подстицајне мере за послодавце које су омогућиле да људи уђу у легалне токове, а и око 60.000 сезонских радника је уведено у легалне токове.

"Кључни изазов приликом сузбијања сиве економије је да мотивишемо грађане да и они помогну у сузбијању. Не могу инспекције све да стигну, јер нема довољно инспектора, важно је да и ми као грађани помогнемо у сузбијању сиве економије", навео је Радак.

Према његовим речима, охрабрује то што је већи број грађана спреман да пријави сиву економију.

Напомиње да је битно да се сива економија пријави на самом почетку, јер кад имате другу или трећу трансакцију, онда је теже открити.

"То се најбоље види приликом рада на црно, односно примања плате на руке. Имамо око 20 одсто грађана који кажу да или део, или целу плату примају на руке, што је чиста сива економија јер део тог новца не заврши у буџету као порез", рекао је.

Важна свест грађана да сива економија није добра 

Чак 72 одсто грађана сматра да сива економија није оправдана, а најчешће је препознају као рад на црно и утају пореза.

Истакао је да је важно да грађани имају свест да сива економија није добра, али проблем настаје када грађани лично треба да је пријаве јер се боје да ће изгубити посао.

Радак је рекао да је трећина испитаника истакла да сива економија не утиче на његов живот, што је погрешан став, они не размишљају да је рупа на путу или недостатак лека последица сиве економије.

"Чак 26 одсто њих је рекло да оправдава сиву економију говорећи да је то начин преживљавања. То не би требало да буде начин преживљавања, то не треба да буде социјална политика у овој земљи", каже Радак.

Каже да Пореска управа може као на гугл мапама да види вашу радњу и да види да ли издајете или не издајете фискалне рачуне. Проблем је, како напомиње, и то што несавесни трговци сторнирају рачун и сачувају порез за себе, а грађани мисле да су добили фискални рачун.

Апеловао је да се преко QR кода проверава да ли је фискални рачун валидан.

"Развој безготовинског плаћања помаже у сузбијању сиве економије. Кеш је валута сиве економије. Када платите кешом и не добијете рачун, порески органи је не виде, што није случај када плаћате картицом", рекао је Радак.