Читај ми!

Кризе, пандемија, рат у Украјини – да ли је ово крај глобализације

Пандемија и рат у Украјини показали су колико брзо пуцају глобални ланци снабдевања. Економисти мисле да је глобализација одавно изгубила замах али да се још не може говорити о деглобализацији.

Многи стручњаци виде рат у Украјини, заједно са пандемијом, као прекретницу – сада почиње деглобализација, кажу. Прекидају се ланци снабдевања, трошкови расту, има несташица. Показује се слабост модела у којем произвођач у Немачкој чека на део из Кине да направи бицикл, а земља источне Африке зависи од пшенице из Русије.

Логика иза тога – прави се тамо где је јефтино, сви се специјализују за нешто, и на крају су сви богатији – дуго је доносила плодове. Али не свима.

"Неједнакост се повећала на међународном нивоу, али и унутар индустријских друштава", каже Андреас Виршинг, професор историје на Универзитету "Лудвиг Максимилијан" у Минхену. "Економска глобализација је имала 'много добитника, али и много губитника' и то се не може порећи", додаје Виршинг.

У лоше стране глобализације Кора Јунгблут, економисткиња у фондацији "Бертелсман", убраја и социјалне и еколошке ризике. Каже, радници у развијеним земљама су доживели да радна места одлазе тамо где је радна снага јефтинија док су "мултинационалне корпорације изместиле прљаве фазе производње" у сиромашније земље, заоштравајући тамошње еколошке проблеме.

А онда је дошла пандемија

Већ дуже постоје назнаке да је глобализација у опадању. Главни показатељ је удео међународне трговине у глобалном бруто друштвеном производу (БДП). Он је имао свој врхунац 2008. године, пре почетка светске кризе и рецесије.

"Однос извоза према БДП-у широм света знатно се повећао деведесетих и двехиљадитих. Али од финансијске кризе 2008. и 2009. тај однос је стагнирао или се смањио", каже Даглас Ирвин, професор економије на америчком колеџу Дартмут.

Ирвин и други стручњаци то делом приписују популизму и протекционистичким економским политикама. Али има и других битних фактора који су прикочили глобализацију. А онда је дошла пандемија као моћна кочница.

Да ли је ико пре и помислио да би у западним продавницама могло да нестане тоалет-папира? Или да ће пакет на који се иначе чека 4-5 дана сада доћи тек за 4-5 седмица, можда и више?

Пандемија је довела у питање производњу по моделу "таман на време" (just in time), каже Меган Грин, економисткиња на Харвардовој Кенедијевој школи. "Таман на време" подразумева да сваки шраф стиже одакле треба баш кад је потребан у производњи, уместо да се складишти. Тако се смањују трошкови.

Како каже Грин, од пандемије влада логика "глобалних ланаца снабдевања али увек уз план Б", тако да фирме нису у шкрипцу уколико се глобални ланци покидају или успоре.

Јунгблутова наглашава да многе државе озбиљно размишљају о скраћивању ланаца снабдевања – да све имају у комшилуку. „Можда да врате кући неку производњу, како би кључне сировине и технологије биле близу њихових фабрика."

Па још и рат у Украјини

Управо то је знак деглобализације. Сигурна испорука, корак ка самодовољности, уместо ефикасности и ниске цене које нуди глобализација. А онда још рат у Украјини и пратеће санкције.

Ради се о руским енергентима, али и пшеници и сунцокрету. "Видимо да осетно расту цене намирница као последица рата, посебно пшенице и уља", каже Ирвин. То подстиче инфлацију, а у неким земљама Африке и Блиског истока може изазвати и глад.

"Врхунац глобализације је одавно иза нас", каже нам економисткиња Грин. „Рекла бих да је напредак глобализације далеко спорији него пре, али још нисмо на терену деглобализације."

Јунгблутова пак наглашава да су последњих година државе покушале да смање зависност од такозваних критичних ресурса из других предела, што је такође корак ка деглобализацији. Он заговара тезу да политичка поларизација света све више води и економској – један економски блок биће западни, а други блок аутократских држава Русије и Кине, и њихових најзначајнијих трговинских партнера.

"Сведочимо повратку геополитике, а и тај тренд води деглобализацији, то јест покушају да се смањи зависност од држава које нису у сопственом табору", каже Јунгблутова.

Виршинг каже да ће тек касније моћи да се извуку исправни закључци, да сада доживљавамо пандемију и рат у Украјини као две велике кризе стопљене у једну. "Као савременици имамо осећај да се нешто фундаментално мења", закључује Виршинг.

четвртак, 18. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво